Nova iskra

203 —

Ја опет идем у тамницу своју, Тамницу, где те волим у свом мраку, А да ти не знаш, и уживам моју Слободу жеља, вслику и јаку, Ту, где се мемла слива са зидова, Са сузама се мојим меша, пада, Ту, где те волим снагом својих снова, На тврдом каму у животу јада.

И ја не желим више сунца, маја, Пролеће, живот. Добро ми је туди, Са срцем својим и с бедом без краја, С душом, због тебе што за светом жуди. И једног дана, веселог и сјајног, Доћи ће Ноћ, та добра ноћ, да скрије Покровом својим терет бола тајног У тами коју посетио није

Пре ње још нико. Ако, смрти, тада Зажели душа да се опре теби, Зажели опет живот свога јада, Не слушај, смрти — мирно нас погреби.

Сима Пандурови^

Утицај времена на живот животиња i др- рм. м. дозтт

У

опште се можо рећи да тоалота помаже ток физиолошких промена у животињскоме телу, а хладноћа га омањује или толико утиче на њега да би животиња морала закржљати кад би ниска температура сувише дуго трајала. У летње доба осећамо и сами на себи да се већа топлота не осећа као пријатност, него је само онда подесна за нас кад не прекорачи извесну средњу меру. Понеки људи подносе много већу топлоту него што су у стању да је поднесу други; али за свакога појединца има једна стална температурна граница, која се може подносити као највиша у оба правца температурних промена. Између обе ове крајности има за свакога човека по један ступањ на коме се он најбоље осећа, јер је најподеснији за његово цело стање. Ово потпуно зависи од телеснога састава и навике појединаца. Једно исто не може бити за свакога меродавно. Има људи који се на јесењој вечерњој свежини тако лепо и мило осећају, да се и не сећају топлије одеће, а други су опет толико осетљиви да још у септембру ложе своју собу у којој спавају. Као што има међу појединим људима разлике у подношењу температурних промена, тако има и класа, родова и Фела (специја) животиња, од којих неке за своје повољно осећање траже много или врло мало топлоте. Испитивања предела далекога севера упознала су нас са правом снежном и леденом ®ауном, т. ј. са животињама којима су природна домовина снежна иоља аисокога совера. Али ту се не разумеју веће луталичке животиње, као поларни медвед, ледна лисица, снежна кокош и т. д., него се разумеју ситне животињице које у снегу и на снегу доиста налазе услове за свој живот у колико им то пружа околина њихова и начин њихова храњења. Поглавито из

класе инсеката има ®ела ко,]е живе на северним снежним пољима; а такође и на снегу алпских глечера има особита врста ситних животињица која припада истој класи. Према

Олтар Краљевске Базилике у Бару

овим северним обитаваоцима са ледених поља стоје са свим супротно оне које могу да опстану у врелим изворима (од 50—60° Ц.) а да то ништа не смета Функцијама