Nova iskra

— 204 —

њихова живота. Ово се нарочито тиче нижих љуокара. и инсекатских ларва. Кад помислимо да се животињска протопласма згрушава обично на топлоти од 40° Ц. (или бар увек, на 50°) и угине, онда је доиста врло загонетно како оне животињице издржавају у пола кључалој води. Засад нема могућности да се објасни ова загонетна појава. И нехотично морамо се овом приликом сетити оних речи које МеФисто изговара кад Фаусгу описује животну силу и животињске и људске подмлатке: Колико сам их поништио већ, Па опет кружи свежа, нова крв Из ваздуха, воде н кеиље. Диже се клица тисућа У сухом, влажном, хладном и топлом. И доисга према искусгву природњака нема готово нигде ни једнога месташца, ни на земљи нити под љом, које би било потпуно неудесио да у своме кругу не би могло да развије животне клице виших или нижих животиња. У најдубљим ископима, на највишим врховима, у усијапој пустињи и на мрачиоме морскоме дну има услова за развијање живота најразличније врсте. Али за све животиње има одређених граница топлоте и хладноћс до којих оне могу ићи а да не угину. Оштра зима у северној и средњој Европи очеличила је до извеснога степена све оне животиње које живе у тим појасима и научила их да подносе ниже температуре. У неких Фела има чак и извесне заштитне спреме противу хладноће и о томе ћемо сад говорити. У опште се може рећи, да од два по обиму неједнака тела разних животиња а под иначе истоветним приликама, веће је увек издржљивије на хладноћи него мање, јер површина која даје топлоту у мање је животиње мања, јор је и тело мање иего у прве. Већа животиња остаје дуже топла при падању температуре него мања, па баш да је ова одевена бољим, гушћим кожухом. Како су кичменици обично већи од бескичменика, то би се по овоме могло закључити да мекушци и гтсекти већ и по својој нрироди теже сносе хладноћу него рибе, амФибије, рептили, тице и сисари. Овакав закључак довео би нас у носугласицу са основаним Фактима, јер је доказано да је већи број веома сићушних животињица у стању да поднесе ниске температуре. Пре се чак мислило да се неке, већ скроз емрзле животиње, могу да поврате у живот кад се откраве, али ово не сгоји, и ако понеки мекушци могу да иоднесу температуру близу тачке мржњења. Занимљивији је однос инсеката према хладноћи, јер они стоје у извесном односу и према човеку. У пољу и шуми, на дому и у башти, сусретамо многобројне ®еле инсеката и зато нас интересује да што ближе сазнамо најнижу температуру под којом може још да опстане њихов живот. Познато је да савршен инсекат мање подноси хладиоћу него његова јаја и чауре. Пчеле су веома, осетљиве на ниској температури, и већ на температури од Г Ј Ц. оие се укоче и обамру. Ако овако ниска температура устраје подуже, онда оне и угину после иеколико

часова. Зоље су много издржљивије па хладноћи, а још вишо муве и комарци, а оеобито ови носледњи. Муве могу остати до 6 часова на хладноћи од 5—6° Ц. Ројеви комараца чак могу да буду несносни и у поларним пределима. Дептири су, као готово искључно летње животиње, врло осетљиви при падању температуре. Већи део њихових ®ела угине још раније него што се спусти температура на 0° Ц., али као свугде тако и овде има изузетака, а то нам најбоље доказује Мразовац (лептир), који и име своје носи по своме доба летења. Да споменемо још у кратко и утицај хладноће на развијање гусеница. Још је раније споменуто, да хладноћа спречава радове животињског организма а о овоме имамо јасних примера. Бацање коже, што је тако потребно за животну економију животиња, бива у већине ®ела само при најмањој температури од + 15 —17° Ц. За чаур&ње довољна је и мало нижа температура, од прилике до + 10° Ц. При иижој температури нреетаје преображај (метаморФоза) гусеница. Инсекатска јаја веома добро подносе ниске температуре, а на чему се осиива ова изванредна издржљивост за сад се не може објаснити. Јаја лептира свилара, могу, без утицаја иа развијање, више часова да издрже хладноћу од 25° Ц. — а такву издржљивост иоЕаз Т још.и друге Феле лептирова. Чауре разних инсеката толико су исто неосетљиве на хладноћи као и јаја њихова. Значајно је, да се лакше смрзну чауре оних гусеница које се у време свога преображаја крију под земљу, него оне на слободном ваздуху. Шумари, тежаци а и баштовани често се радују јакој цичи, јер држе да ће она и над земљом и под њом почистити све непријатеље њихових садова, али колико је мало основано ово надање, види се из мало ире споменуте издржљивости. Нарочито чауре лептирова Глоговца и Куиусара (обичних белих лентирова) могу да издрже темнературу од — 25° Ц., а њихове су гусенице праве штеточиње на воћу и новрћу. Слабија или јача појава инсеката много више зависи од са свим других околности него од јаче или слабије зимске хладноће. (1утовање инсеката много боље тумачи изиенадну многобројну појаву какве Феле на извесноме месту, него ли мишљење, да је благо зимско време нарочито помогло одржавања инсекатских јаја и чаура. Пауци такође нису на зими много осетљиви. На швајцарским Алпима има их неколико Фела на висини од 9 до 10.000 стопа, дакле на граници животињскога живота. Али по низинама они морају у нас да траже заштите по пукотинама и рупама, јер у пољу не могу да издрже температуру нижу од — 1° Ц. У високим планинским језерима има и у зимње доба извесне Фаупе која са свим добро живи у води, а по овоме могло би^се замислити, да и у ледено доба није изумирао сав живот у оним деловима земље до којих је лед допирао, него се задржао за време целе ледене нериоде по језерима која су посгала од топљења глечера. Опште је познато да понеке животиње у зимско доба године падају у неко заносно стање, које се зове зимско