Nova iskra

— 205 —

саавање. 7 нас су као зимски спавачи познати: медведи, слепи мишеви, рчкови, јежеви и т. д. Али не падају само топлокрвне животиње у тај сан ного и мекушци, инсекти, рептили, амФибије и рибе — све ове животиње ступају у неко стање које доводимо у везу са опадањем температуре и које не можемо друкчије да назовемо него зимско сиаваш или зимска укоченост. Водени иужеви зарију се зими у блато и ту очекују пролеће; обични наши баштенски пужеви затварају улаз у свој дом једном чврстом опном и тако преспавају целу зиму и тек кад температура досгигне 10—12° Ц. отварају се двери дома њихова и они изилазе наноље, што у нас бива у марту. Многи инсекти презиме под маховином и опалим лишћем, или у пукотинама балвана и стабала. Гуштери и змије крију се у земљу, жабе и водени саламандри у блато на обали. Оне рибе које падају у зимску укоченост завлаче се предњом половином тела у блато.

Са зимским спавањем сродна је тако звана зимска укоченост неких тропских змија и гуштерова. Ова укоченост наступа под утицајем много вишо температуре него пгго је она под којом се наши зимски спавачи дижу иза сиа. — ПроФ. Семиер налазио је на Филшшнима, јутром, са свим укочене змије и ако темнература испод камоња није била нижа од 16—18° Ц. Потпуна је противност нашим зимским спавачима летњи сан неких тропских животиња. Једна ®ела јежа на острву Мадагаскару преспава најтоплије доба године исто онако као што преспава наш јеж хладније зимске месеце. У Бразилији спавају лети неки инсекти, пауци, земски нужеви, жабе и гупггери. Ова се појава опажа чак и у јужној Италији. На екватору има чак и риба које се лети. кад је најжешће тропско сунце, завлачо у блато и тек се из њега извлаче кад наступи кишно доба. Тешко је објаснити како су ое развиле ове особино у свету животиња. Пошто ее, као што смо напред споменули,

Маћедонски збег

Све ове животиње нримају температуру своје околине и њихове животне Функције смањују се на иајмању меру. За хладн^крвце изгледа нам ово са свим природно и нико се не чуди што пужеви и жабе за време зиме падају у заное. И ако не можемо да објаснимо зашто, опет нам се не чини непојмљиво пгго иеке животиње с променљивом температуром долазе нриликом дотле да њихов живот зависи, тако рећи, само од једнога степена температуре. Међутим се чудимо кад каква топлокрвна животиња нодлегне томе и не можемо да појмимо: како је могуће да у неких зимских спавача надно ; температура на 2° Ц. т. ј. на температуру свога околнога ваздуха. Ваља знати, да се те животиње не дижу из свога зимскога сна једино због пењања ваздушне температуре, али прави је узрок томе непознат. Извесне топлокрвне животиње имају подобност, да за време зимскога спавања доведу у склад своју телесну температуру с температуром околнога ваздуха, као што то чине хладиокрвне у свако доба свога живота.

хладноћом смањују све телесне Функције, то је на сву прилику, у доба кад су данашњо климатско прилике на нашој земљи почеле да се појављују, било Фела на које је вишо иего иа друге утицала промона годишњега доба. Због овога наступила је времена аФокција нервпога система у Фела које нису биле подобне за већу продукцију топлоте, и тако су пале најпре у тромост која је врло сродиа потробама мира и спавања. Тако се у току времена заметнуо и укоренио зимски сан или мировање код извесних Фела које у хладно зимско доба немају ни хране. Ва ово умовање о зимском спавању или заносу нема никаквих несумњивих доказа, али се слаже са животом дотичиих Фела. Путници причају да становници тропских предела дремају кад се средња температура нагло смањи. Овај ®акт даје нам могућности да разумемо појаво које онажамо у животиња. И на њих (у општо) угиче падање температуре успављудћи, и овај основни Факат морао је бити почотак мировања и спавања неких Фела кад наступи хладно годишње доба.

(Ло О. Захаријусу)