Nova iskra

Алж плодни Сремац није радио само на лепој кн>ижекноети, јер имамо од њога и иеколико раснраво које стручњаци високо цене. Сремац је писао расираво: о Циганима, о Ђорђу Кастриотићу и дво критике: на Историју источних народа од Б. НрокиКа и на Историју књижевности од П. ЂорђевиЛа. Сремац јо био одликован орденом Св. Саво IV. и У. степона и Таковским Крстом IV. степена. (»б. н.«) Сумња (сликао А. Валонтини). Млад калуђор соди у својој ћелији. Рукама јо покрио очи, као да га јо страх поглодати у слободну природу која се величаиствоно нружа прод њим. Све што је нропатио, све што јо за младих и најлошних дана кндало срцс његово — јога треити пред њим у мрачној ћелији, још му срцо узбуђује. Радости младога живота и ако га мучо, не смеју се показати, јер — покајања нема! Мрачни ћолијски зидови изгладиће вромоном болове срца његова, те ћо со утулити свака световна мисао, свака сумња његова. Сремски МученИЦИ (сликао Цолестин Медовпћ). Прослављони Медовић износи нам овом сликом јодан призор из историје Срома. Прод томплом бога Ескулапа, по нарсдби цара Диоклоцијана, тробало јо да чотири хришћанина кипара нринесу жртву Ескулапу. По што одбитие да то учиие, Римљани их шибаше, а по том удавише у Сави. Анатом (сликао С. Симонет). Умотник је крстио своју слику „Анатом", али из ње инак јасно видимо да нијо намеравао само представити научара у његову кабинету, већ иешто сасвим друго. Замишљени анатом посматра срцо извађеио из груди младо довојке, као да би хтео одгоненути: шта ли јо то што му вишо но да куцати? Исте мисли обујмљују и нас. Преврћемо у па-

моти лист но лист живота покојничина: радост, туга, љубав, мржња — смрт! Читав пиз мисли и осећаја, урођених свакоме човеку. Симонет је доиста нотиуно уметиички, и избором и извођењем, алегоријски представио судбину људску. Алеја ход Минделхарниса (сликао Мајндер Хобема). — Хобема је Холанђанин, рођен 1()В8. у Амстердаму а умро 1709., и један од најдаровитијих холандских нејзажиста. Продиети су његових слика обично воденице и горске колибо, којо продставља као изразо тихог и воселог расиоложоња. Најчувспија му јо слика „Алеја код Минделхарниса". Бура (сликао А. Хелцел). Сувремени немачки сликар, Адолф Холцел, познат је нарочито са својих пејзажа, који со одликују од конвенционалних својом јодинствеиом складношћу (81шшшп<*). Оригинал ово слике био је прошло годино изложен у Берлину и привлачио јо општу пажњу. Немачко нриморкиње стоје на обали и тешко забринуте глодају боскрајну и узбуђону стихију. Ко зна где ће запенушепи морски вали догоинти барке у којима су њихови драги, што кренуше да у мору нађу хлеб или гроб. Шкофја Лока. Недалеко од Љубљано, у Словеначкој, находи се ово мосто које би ее срнски звало Бнскупова Лука. Знаменито је највише с тога што је оно данас, може се рећи, умотнички словеначки центар. Читава колонија сликара и вајара словопачких живи у њему. Рибари (сликао К. М. Дрнчић). Најбољи јужнословенски сликар примореких мотива, Кломенс Дрнчић, износи иам и у овој слици свој омиљони предмет: рибаре и њихове мреже. Слика јо јодиа од најбол.нх Црнчићевих. —

Прилози српском, језику У књизи ,, Стари сриски заииси и натииси," књ. II, стр. 178, Београд, 1908. год. објављеп је и запис Београдскога митрополита Вићентија СтеФановића из године 1758. Овај је митрополит походио то годино манастир Дечане, па је собом повео и своју послугу. При повратку из манастира он јо записао у манастирском иоменику шта је и колико приложио манастиру оам лично, а колико пак лица из његове пратњо и послуге. Записујући колико су приложили његов млади јерономах Аксентије и протосинђел Јосиф , записао јо колико је приложио и његов кувар, овако: „мои мађарг

Костадинт. Столновч> даде едну маџарл1к> и едант> грошг". 1 ) А кад је овај запис пренисиван из књиго Дечански Сиоменици, нреиисан јо овако: „мои М-гђарЂ Костадинт. Столновт> даде едн8 маџарлјго и едант. грошт.". Види со, дакле, да се, при прописивању, мислило да је роч мађарг национално маџареко име, то је том приликом од малога м у оригиналу поправљено велико М, а то је у овом случају погрешно. Митрополит Вићентијо записујући прилог манастиру својега момка Костадина неје хтео да означи његово народносно имо, па ма и да је био Маџар. а види ее по свему да неје, већ је означио Костадинов карактер заната, као што јо означио и чиново евојих калуђера, те јо и записао мои мађар Костадин, т.ј. гато би се сад рекло мој кучар Костадин, јер се оида кувар обично називао грчком речи маЏр (џауероа). Онда можда се ') СераФИИБ Ристићг — »Дечански Сиоменици/ стр. 38. Веоград, 18(54.

— 253 —