O pogreškama u nacionalnoj propagandi. 2, Povodom knjige g. Nikole Stojanovića: La Serbie d'hier et de demain : predavanje držano u Ženevi 18. juna, 1918. godine

Зеба ==

Напредњаке у народу није оборио краљ Милан, нити је странку напредњачку он дезорганисао тиме што је поверавао власт равним групама њеним, као што г. Стојановић каже (стр. 82). Њу је оборио њезин рђав ранији рад, он је њу дезорганисао, и она због тога никако није могла да се поврати на пређашњу снагу своју при свем том, што г. Стојановић налази, да, је, за унутралшње развиће Србије, то штета (стр. 83).

Напредњаци су нам дали први законо штампи (1881. г.). Г. Стојановић то није поменуо, ма да је и то један такође важан моменат у историји нашег јавног живота; јер, и ако тај закон имађаше доста махна, ипак је дао велика полета јавној речи.

Г. Стојановић није поменуо ни то да је напредњачка влада била та, која је (1882. год.) прогласила Србију краљевином, да је извршила, реформу у основној и гимназијској настави, дала нам највише просветне установе и прва почела модернизирати државну администрацију. На путу, којим се ишло те је од Србије направљен Пијемонт југословенски, извесно, и та факта нешто значе.

Напредњаци су се реорганизовали 1906. г., али методи, којима се служе у практичној политици, далеко су од тога да буду сагласни са, принципима изложеним у писаном програму њихове странке.

ТУ

О странци социјалистичкој рекао јег. Стојановић да јој је програм исти као и код немачких социјалиста и да је у балканској политици тражила федеративну републику