Odabrane komedije Tita Makcija Plauta

172 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА.

што ме је сачувала на узбурканом мору, од кога сам тако много препатила.

Сцеледро. Палестријоне, хеј, Палестријоне...

Палестријон. Шта је, Оцеледрог

Сцеледро. Ама, ова жена што изађе сада, је ли то тосподарева љубавница, Филокомазија, или није она г

Налестријон. Бога ми, изгледа да је она.

Сцеледро. Ама кажи ми како је могла да. пређе овде.

Палестријон. Море да ли је онаг

Сцеледро. Зар још можеш да сумњашт

Палестријон. Она је, она.

Сцеледро. Хајде да је викнемо. Хеј, Филокомазија, шта то радиш“ Шта тражиш у туђој кући“ Што ћутишг Теби говорим.

Палестријон. Бога ми, биће да себи говориш. Видиш да ти не одговара.

Сцеледро. Ама слушај ме, женска главо, што. скиталш по туђим кућама!

Филокомазија. Коме ти то говориш“

Сцеледро. Па коме него тебиз

Филокомагија. Ко си тиз Шта имаш ти са мном

Сцеледро. Какоз Питаш ме ко самг

Филокомагија. Па морам да питам, кад не знам.

Палестријон. Џа добро, ко сам ја, кад њега не знаш |

Филокомагија. Безобразан си, и ти и тај ту.

Палестријон. Зар нас не познајеш

Филокомазија. Не.

Палестријон. 'Тражиш ђавола, жено. Хеј, Филокомазија, теби говорим.

Филокомазија. Који ти је бес те ме зовеш туђим именом г

Палестријон. Охо, па како се то зовеш2

Филокомавгија. Г ликера.

"Оцеледро. Лажеш, Филокомазија; није то твоје име. Срамота је што радиш.