Ogledalo sudske pravde u Srbiji ili na čemu postoji imovna bezbednost srpskih građana : (posvećeno pravnicima, državnicima i političarima)

40

неће да заштити како би га закупац могао уживати у пуном обиму свом. Јер нити хоће да узима на одговор лица која су бесправно износила ђубре из београдских домова нити хоће да узима на одговор лица која противно њеној наредби ђубре из својих кућа износе преко таквих лица.

Док општина није хтела ни да чује о својој дужности да заштити Марићу његово искључиво право дотле је Марић своју дужност морао да врши. Он је одржавао возни парк у броју који је био потребан за чишћење целе вароши, хранио је коње, плаћао је штале, кочијаше и надзорнике и бесплатно је износио ђубре из свих општинских зграда и из оних државних зграда чије одржање пада општини на терет, као што су судови, пореска оделења, полиц. власти, школе и т. д. (Види уговор.).

Услед оваког стања ствари Марић је почео грцати у дуговима. 18. септембра 1910. г. Марић и последњи пут покушава да пробуди општину из дремежа и преклиње је да учини што јој је дужност, како не би пропао. (Види акт АБр. 9437. Св. АБр. 13.488) (Прилог ./ 6.). Но узалуд. Општина је и преко тога акта прешла слежући раменима. 4. децембра 1910. Марић, незаштићен од стране општине, под теретом дугова предаје Трговачком Суду кључеве и овај му отвара стечај.

За његову пропаст крива је општина града Београда.

Како је Јевта Костић одустао од уговора са Општином 16. фебруара 1910. актом који је заведен под АБр. 12092. Петар Марић актом од 22