Ogledalo sudske pravde u Srbiji ili na čemu postoji imovna bezbednost srpskih građana : (posvećeno pravnicima, državnicima i političarima)

51

Марићу. Поднео је акта овога и Јевте Костића упућена општини, из којих се види, да општина заједничку концесију Марића и Костића није пренела на Марића, већ да је овај решењем општ. одбора одбијен од тражења да се концесија пренесе на њега.

Изјавио је, да тужилачка маса у основу нема права на њено тражење, јер кривица тужене општине, било као резултат њене против правне или против уговорне радње, није ничим доказана, а поред тога ни један законски пропис не ставља општини у дужност, да вршн и оне обвезе, које јој тужба намеће. А таква дужност општини ни уговором није наметнута.

Под претпоставком, да тужилачка страна у основи има право, изјавио је, даље, да тужилачка страна, према данас поднетим доказима од његове стране, нема права на целокупно тражење штете по 5 545. грађ. зак.

На оцену вештака изјавио је, да је она невредећа, јер су вештаци вештачење вршили на лицу места без присуства парничара, а поред тога и сами вештаци су изјавили, да су за нека питања, која су дали, нестручни.

Поред тога вештачењем је утврђено, да је на лицу места нађено свега двадесет кола са запрегом, а тужба представља да је било 35 кола. Према овоме концесионари нису са своје стране испунили своју обавезу т. ј. нису имали 35 кола. С тога он факат, да је Марић имао оне објекте, које су вештаци ценили, не признаје без доказа.

Како код тужене општине није утврђена зла

4