Ogledalo sudske pravde u Srbiji ili na čemu postoji imovna bezbednost srpskih građana : (posvećeno pravnicima, državnicima i političarima)

52

намера, то тужилачка страна нема права ни на тражење штете у изгубљеној добити.

Заступник тужилачке стране изјавио је, да се из самих доказа, које је тужена страна поднела, види, да је Јевта Костић изјавио, како није више у могућности да испуњава обавезе, предвиђене уговором од 5. септембра 1909. год., и да не прима никакву одговорност за невршење тог уговора. Одмах после тога јавио се Марић, изјављујући, да он прима све те обавезе. Од те изјаве стајао је само Марић у уговорном односу са општином. Да је пак општина Марића као јединог сауговорача, јединог закупца концесије за износ ђубрета сматрала, доказ су признаница општине под бр. 1076., где она признаје да је од Марића примила закупнину за изношење ђубрета. То исто тврди и признаница бр. 94, а из признанице Првостеп. Суда за град Београд од 11. септембра 1910. год., види се, да је Петар Марић овоме положио 1.000 динара за рачун општине београдске. Из кратког позива општине београдске од 14. августа 1910. год. види се, да је општина само Марића позвала, да полаже закупнину. Из свега овог се види, да је општина сматрала Марића као јединог закупца концесије.

Из 55 30, 681, 682 и 870 грађ. зак. види се да законодавац намеће уступиоцу извесног права дужност, да гарантује могућност вршења тог права.

Што се оцене вештака тиче, изјавио је, да су они за предмет који су ценили, довољно стручни, јер се за исти не тражи особита стручност.

Да је Марић имао 835 кола за рад доказује