Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 437

литати их високим знањем, а телесно васпитање остављати као споредно на последње место! Данашња су схватања сасвим супротна и жеља је, да се бар и душа и тело упоредо васпитају. Без доброг здравља нема ни добра знања. Једно болесно школско дете на терету је учитељу и својим родитељима, док је здраво дете радост и задовољство свих! Медицинска наука је за последње децелије доста далеко коракнула и када је реч и о туберкулози на пример, о тој најраспрострањеној болести у свету, познато је, да се према садашњим схватањима и она првенствено лечи на чистом ваздуху. За дечји млад организам и иначе врло често инфициран туберкулозним бацилима, — најважније је, да се оно сачува на време и отуда треба још у школскоме добу пружити му све да ојача свој организам. Много је лакше и јефтиније спречити болест него је лечити и сакупљати већ пале жртве. За школу на ваздуху не треба много издатака. Најпре је потребно погодно место, негде изван центра вароши, окружено дрвећем или у близини неке ливаде или парка, а заклоњено од ветрова. Обично је довољно једно јутро земље за школу од 50 ђака. Згра.ди треба осигурати добро ветрење, да има један централни улаз, један зид од стакла и дасака, лако покретљив. Зими осигурати загревање, Да има терасу за сунчање и одмарање, одају за ручавање, купатило и тушеве. Потребна је стручна школска сестра, која ће водити рачуна о исхрани и хигијени уче:ника, а лекар би имао да врши честу индивидуалну контролу. За једну већу варош као што је Београд потребно би било неколико школа на ваздуху, подигнутих на периферији вароши, у које би се још у почетку школске године одабирала слабуњава деца. Уместо бављења у затвореним учионицама, испуњеним прашином и нечистим ваздухом, та бледа и слабуњава деца живећи по цео дан на чистом ваздуху убрзо би поправила здравље, добила апетит и више снаге. Код нас је замисао о школи на ваздуху скора и досада се и ако мислило на то, није идеја остварила. Сматра се као неки луксуз, док на против баш те просте школе захтевају врло мале материјалне жртве и донеће више користи, него оне огромне школске зграде касарнског стила, које се још увек зидају у самој средини Београда. Срећна идеја поникла је и међу члановима београдске ЈТиге Противу Туберкулозе и њеним заузимањем успело, да се уз припомоћ Општине београдске можда ускоро подигне прва школа на ваздуху у Београду у лепом крају периферије Београда у Шуматовачкој улици. Шко-

ла би могла да прими око 50 слабуњавих ученика из основних школа, а располагаће свима потребним хигијенским захтевима. Учињен је један корак на остварењу једне врло корисне установе. Верујемо, да ће му следовати и други и да ћемо моћи да пружимо боље услове за боље здравље наше деце, коју варошка прашина дави и која у мрачним школским зградама вену. То су наши будући грађани, на којима треба да почива будућност наше отаџбине и престонице и наша је дужност, да им помогнемо на време. Настава у школи Са чисто медицинског и физиолошког гледишта можемо да кажемо, да начин наставе треба да одговара садашњим реалним животним потребама. Треба да буде прилагођен према нашим социјалним и културним потребама. Изгледа да преовлађују теоријска учења на штету практичних и реалних. Може се рећи да је садашњи ученик преоптерећен и физички и интелектуално, јер има већи број часова, који га преморе физика а већи број часова, који га преморе физички а то је школски програм, обилан у средњим школама и ту су ученици потпуно преоптерећени. У програм наставе треба унети, поред редовних и неопходних предмета о којима ми не можемо да говоримо, и хигијену као обавезан предмет и у основним школама, да се још за рано деца науче здравственим захтевима личне и опште хигијене. За сада се хигијена сматра као споредан предмет у средњим школама са 1—2 часа недељно. Сматрамо да је потребно више часова недељно за гимнастичке вежбе у слободној природи. чешће екскурзије изван вароши и да се оснивају антиалкохоличка удружења, скаутизам 1 и соколство, једном речју све што јача и тело и дух и морал ученика. Исхрана и живот ученика И умни рад као и телесни троши организам и за то је потребно храном и одмором надокнадити изгубљену снагу, а то је још од веће важности за млад дечји организам, који расте. Њему је сразмерно потребна и већа количина хране за одржавање телесне снаге и здравља као код одраслих, али и један вишак за рашћење (развијање). За ученика су потребна најмање 4—5 оброка дневно: у јутру пре поласка у школу, у 10—11 по доласку из школе, у подне, у 4 сата и вечера. Оброци у подне и за вечеру треба да су обилнији од осталих и са разноврснијом и јачом храном, узимајући као основну храну поврће и месо. Ученику су потребна 2 оброка меса поред остале мешовите хране и то