Opštinske novine

Инж. Б. Лтанацковић

Снабдевање Неограда млеком

II. У прошлом чланку смо видели на којој је основи најбоље решити питање снабдевања Београда млеком. Сада, пак, би смо видели како би игзледала зграда подигнута на тој основи и какав би био њен предрачун, т. ј. каква би требала да буде организација снабдевања Београда млеком, које објекте би требла да има и бар приближно колико би то све коштало. Рекли смо прошли пут, да организација снабдевања Београда млеком треба да буде само један део једне јединствене организације млекарске производње и продаје за целу земљу. Али пошто та шира организација још непостоји, то би се организација снабдевања Београда млеком морала у почетку самостално стварати и развијати, но онај првн моменат неби смео никад губити из вида како би се ова организација могла без тешкоћа уврстити у ту ширу будућу. Та поступност у изградњи доћиће одмах до изражаја при одређивању реона организације за снабдевање Београда млеком. Овај реон би имао два појаса, с обзиром на време организовања и увођења у пословни ток. Први појас би обухватио места, која у главном сада снабдевају Београд млеком. Други појас.би пак обухватио места, која по положају свом спадају Београду, с обзиром на млекарско питање, али су, нешто даље или имају неподесне комунационе везе. Затим у други појас би дошла и места у даљој околини Београдској, која се неби могла из разних узрока прикључити коме другом млекарском реону. Приложена скица на следећој страни дајенам јасно преставу како би изгледало то реонизирање. Структура организације била би у целом реону иста, само што би се, како је већ речено, прво приступило изградњи у ужем реону а затим у ширем. Та структура почев од произвођача изгледала би овако: 1.) Чланови месних задруга — произвођачи млека, који раде под контролом и упуствима своје управе и контролног асистента Савеза млекарских задруга. 2.) Сабирнице млека месних задруга, којс примају млеко од својих чланова, припремају га за транспорт, по указаној потреби један део обирају или посиравају и шаЉу било сабирном центру или централи у Београд. Сабирнице раде под руководством стручно спремног пословође, а под контролом упра-

ве месне задруге, контролнога асистента и инспектора Савеза Млекароких Задруга. 3.) Сабирни центри били би у местима која су саобраћајни центар једног мањег реона од 10—30 месних задруга, а који би прикупљали млеко и павлаку из месних сабирница (кад неби било повољно, да млеко из месних сабирница иде директно у Београд), припремали га за даљни транспорт и одашиљали га за Београд. Затим би прерађивали сувишно млеко и павлаку у масло и сир, као и примали на дозревање сир произведен у месним сибирницама. Сабирни центри би радили под руководством зато довољоно стручно спремног пословође, а под контролом Управе Савеза односно Савезних инспектора. У ужем реону за снабдевање Београда млеком било би ових сабирних центара свега три и то: Код жељезничких станица: Рума, Стара Пазова и Јаково — Бечмен. Док за околину јужно од Београда сабирни центри нису потребни, јер би млеко ишло директно из месних сабирница у централу у Београду. У ширем реону изградило би се поступно још десет сабирних центара и то: Панчево, смедерево, Смедеревска Паланка, Младеновац, Обреновац, Лајковац, Ваљево, Шабац, Срем. Митровица и Шид. 4.) Централна млекара у Београду била би подигнута на месту које би имало добру саобраћајну везу како са унутрашњости града тажо и жељезничку и аутомобилску са околином. Градска централа би примала млеко најпре из ужег а затим из ширег реона, припремала га за конзум, паковала и одпремала продавницама и већим потрошачима. Сувишно млеко би прерађивала у јогурт, кисело млеко, кефир, кумис, масло, сир и т. д. Затим би примала на стовариште масло и сир произведен код сабирних центара ужег и ширег реона, као и од других млекарских реона у земљи. Градска централа би радила под руководством стручно спремног управника и пословође за поједина оделења а под контролом управе Савеза Млекарских Задруга и контролних органа о. г. Београда. 5.) Продавнице млека и млечних производа биле би распоређене по свима крајевима Београда и било би их два типа: Једне би биле режиске продавнице центрелне млекаре а друге концесионарске. Који ће од ова два типа бити погоднији показаће даља

/