Opštinske novine
3
ОПШТИНСКЕНОВИНЕ
Стр. 159
2:1, то би за исти термички ефекат било погребно само 262500 м 3 гаса. Вредност ове количине гаса износила би само 687.500 динара. Узимајући у обзир чак и евентуалне губитке топлоте при употреби гаса, та вредНост не би ни у ком случају достизала цифру 1.575.000, тј. десет пута мању од оне, која претставља вредност свих 7000 вагона дрва. А Београђани у ствари плаћају вредност баш ове последње количине! Разумљиво је дакле шта значи овај артикал у само овој економији једне вароши као што је Београд. . . . Без сумње, не може се превидети да ови рачуни можда захтевају и Извесну корекцију. Дрва, употребљена данас у кухињској економији, и на начин, како се то у нас уопште чини (у кухињским гвозденим пећима и огњиштима), не служе само за справљање јела већ и за загревање простора (кухиње). Гас пак, употребљен за справљање јела, топле воде итд., не загрева и простор. И ту би чињеницу требало такође увести и у рачун. Само стварни однос не би тиме ипак био промењен, а модерна техника и индустрија апарата за гасно загревање (радиатори итд.) доскачу лако томе и с врло мало више издатака постижу сасвим жељене резулатате. За суштину ствари много је при том важнија она особина гаса што он ствара топлоту брзо, лако, само онда, кад нам она треба и само онолико, колико нам је треба. Шта пак то значи за мале породице, за време, којим располажу запослени људи, за људе или жене, које, нарочито лети или у малим становима раде у кухињи, -— разумљиво је и од себе; на то је довољно и само указати Међутим и само загревање простора, соба, станова итд., које се данас врши у Београду дрвима и угљем, па било то непосредно, на уобичајени начин, било у облику централног или етажног грејања, било би, извесно гасном конкуренцијом можда и од првих дана знатно промењено и увелико потиснуто. Ефекат гаса не заостаје ни у том нимало иза онога, што гас даје кухињи. Радиатори, грејани гасом, и у облицима, које им данас прописују јавна хигијена и модерна техника, не само што брзо и подједнако загревају простор, већ доносе, исто као и гас у кухињи, знатне уштеде у издацима на огрев. Нама не стоје у овом тренутку на расположењу непосредни подаци за упоређење овога с дрвима и угљем у Београду, али би за то могла бити мериторна једна друга чињеница, а то је — целокупна потрошња гаса у домаћој економији онде, где он постоји, у односу на обе главне врсте његовог консума. Годишња потрошња гаса у Грацу (160.000 становника) износи по извесним подацима 40 м 3 на становника, у Прагу (680.000) пре подизања садање велике фабрике била је такође 40 м 3 , у Паризу она и данас износи 190 м 8 , у Берлину прелази 200 м 3 , а у Лондону и преко 300 м 3 на становника. Дабогме
да је тај консум различан и у односу на целокупно становништво појединих земаља: у Француској 45 м 3 , у Немачкој 55 м 3 , у Холандији 65, у Белгији и Енглеској и по 190. 1 ) Потрошња гаса, уосталом, није једнака ни у истој вароши у свима њеним деловима, и по извесним подацима, изнесеним на једном недавнашњем конгресу наших стручњака за гас (1928 г. у Н. Саду), она достиже н. пр. у Загребу на 100 м. кућног фронта у трговачким квартовима 14 м 3 , у становима 6.65 м 3 , а у радничким крајевима тек 2—3 м 3 годишње. Иначе је у Загребу годишња потрошња гаса 23 м 3 на становника. 2 ) Гас се ни у Загребу још не употребљава у јачој мери за загревање простора, што такође није много чудновато, кад се узме на ум да се у том опажају предрасуде често и у земљама, у којима је гас много више одомаћен. Ако би се сад могла количина дрва, коју Београд (по одбитку количине за кухињу) троши за огрев, превести по вредности у односне количине гаса, видело би се да би количина до 18000 вагона дрва у вредности од 40,500.000 динара и с термичном моћи два пут слабијом од гаса била једнака вредности 6,750.000 м 3 гаса. Ова количина вредела би 20,250.000 динара, — под претпоставком још да губици топлоте при употреби радиатора итд. буду исто онолики, колики су и при нашем обичном грејању помоћу гвоздених или земљаних пећи. Међутим, количина топлоте, добивена од гаса и потребна за стварни ефекат, била би, као што је познато, далеко мања (710 од горње) и једва би ценом прелазила 4,000.000 динара! Нема сумње и овај је рачун само теоријски и идеалан и не би се могло рећи да ће Београд икад посве заменити дрва и угаљ за огрев гасом; то, уосталом, није случај ни на другим местима. Али то још не потире стварни рачун. Узимајући у обзир да потрошња гаса у Београду буде за дужи низ година као што је у Загребу, — а подударност прилика на оба места оправдава ту поставку, — потрошња од 23 м 3 годишње по становнику претпостављала би за садашње становништво Београда (250.000) годишњу потрошњу од 5.750.000 м 3 гаса у вредности од 17.250.000 динара. Претворена у дрва, ова би вредност према раније поменутој цени дрва, претстављала само 7666 вагона; то би била количина, која отприлике одговара садашњој кухињској потрошњи дрва и коју би Београд у ствари имао платити кад би при садашњим приликама заменио један део садашњег свог горива гасом. Она би, свакако, и толика, не мало снизила ону од 40 милиона, коју он сад троши само за огрев и која тако несразмерно притискује буџет његових грађана.
') Београдске општинске новине, 1930 бр. 9—10. -) Саопштења г. В. Црнековића, управника гасне фабрике у Загребу,