Opštinske novine

Стр. 634

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

сГ

о"

о "

г—

т-<

: <

со

г-

со

СЗ О.

со

% 'ф

со

со 00

СГ ј •^н

р тЈ*

о о

со

(О

со

о о

со

см см

со

см

со

С 4 !

т—■

г—1

г-

__г

оо"

7-4

см

С\Ј

1 X

о~

~со"

*- Ј -'

оо

со

стЗ Он

О^

<о

со

г-

со

стз

см

со"

см

со

г-

Е—

сч

Тч

о о

со •"ф

со

т, см"

(М

со

С\)

со

Г-С

со

см

со

,—1

оо

сб

о"

10*

ТЈ- 1

со

3 V

0) го Си ј 00

сЗ о

со

о>

г-

см

СХ о_

стЗ

со

см

со

г-

со

Е Е

ЈС

г—

со

г^

1 Г

СчЈ

со

о^

со

•о

см

о"

о>

со"

см

~г

"Т

с«

стЗ

Оч

о "ф

со

см

со

1-0

см

со

см^

со

"ф

см

"ф"

со"

со

со"

со

см

о>

см

г-<

1—

т—<

со

сС

о "

со"

оо'

со

см

1 1

1-'

т—• 1

со

о.

пЗ

СЗ

О-

о о

о см

о>

р со

оо

г-^ оо"

о5

со"

см

со

г^

см

г—

о>

' 1 V

см

| л »о

о"

1—Г

го

т—'

см

а;

Он

1 00

1 г-

ссЗ

Си

со

о*

стз

со

см

г^

со

г^

см

о о

со со

со

см

О?

со

со"

со

< < о_ ш

»о

га х и (9 ^ О. О <и св п ЦЗ го-

О т •Н, н е« Е С. Ч га с и и

Па ипак, проучавајући развој облика прихода наших самоуправних финансија за последњих пет година, видимо, да је прирезна стопа осегно опала код градских и варошких општина, јер док је она 1929 год. износила (просечно по областима) од 24% до 287%, дотле је 1931 год. пала (просечно по бановинама) од 29—90%! Према службеној статистици Министарства финансија буџетског одељења — било је у току 1931 г.: 42 вароши без приреза; 312 са прирезом до 100%; 125 од 101 до 300%; 9 од 301 до 500% и један град (у Савској бановини) са преко 500%! И висина самих самоуправних дажбина у односу на број становника је у опадању. На сваког грађанина у нашој држави долазило је 1931 године просечно 199.77 дин .годишње, док је 1930 год. та сума била 215.90 дин. Разуме се, да ово смањење прирезне стопе још не би могло бити знак оздрављења наших комуналних финансија, него само знак предузетог редуцирања буџетских кредпта, у чему се отишло често до апсурда. * Ма колико да је општа криза узела ужасне размере, ипак се рационалном применом продуктивних, социјалних и праведних комунално-^жнансијских извора може да обезбеди нормалан рад градских општина на извођењу њиховог широког социјалног програма. Тајна успеха не лежи у неком чаробном проналаску нових материјалних извора, јер ти извори претстављају познате и већ баналне истине, него лежи у радној снази градских управа и Министарства финансија, као надзорне власти; у упорној снази општина да победе огромне тешкоће пред којима стоје, и у широком либерализму Министарства финансија да изађе на сусрет новим финансиским оријентацијама градова и неизбежној реформи комуналних финансија кроз један савремен закон о самоуправним финансијама. Ако се све то успешно изврши, пред нашим муниципијама отварају се нови, свежи и богати хоризонти рада. Међутим, ако се не буде имало ни довољно снаге, ни довољно увиђавности, да се раскине са старим буџетско-финансиским традицијама — онда се не треба чудити, ако наше многе градске општине у 1934 год. буду вегетирале, без труна конструктивне снаге, без живота, као водени цветови наше опште неспособности за живот и борбу... У збијеном оквиру једне кратке расправе тешко је изнети и побројати све могуће финансиске изворе. Уосталом, то и није циљ овога написа, нити је могуће, да се сви ти нови извори комуналних прихода пронађу поред колосалне разноликости и богатства наших социјално - комуналних прилика. Још мање се сме тврдити, да је са овим нашим