Opštinske novine

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 43

Према броју приватних чиновника у Београду само број незапослених пријављених Јавној берзи рада износи 6,1%Тешко стање интелектуалаца Али, кудикамо је већи онај број незапослених интелектуалаца и чиновника који сачињавају отпуштени државни и самоуправни чиновници, интелектуалци који су се бавили неким самосталним радом и самостални интелектуалци стручњаци, који више немају посла, или им бар тај посао не даје више довољно прихода за живот. Најзад, овом великом броју незапосленнх интелектуалаца придружују се све нове и нове војске дипломираних студената са уннверзитета и стручних школа, као и несвршених студената, које такође нико не региструје. Како они долазе до посла најбоље нам показују изјаве меродавних, објављене недавно преко јавности. Један угледни престонички лист, третирајући питање шта ће бити са данашњом генерацијом свршених студената, одмах у почетку констатује: „Сваке године наши универзитети избацују све нове и нове свршене ученике, који са дипломом, на којој се мастило није осушило, трче у министарства, јавне установе, приватна предузећа, тражећи запослење. У министарствима, нарочито 'Правде и Просвете, те се дипломе, са молбама, разнодушно и без хитње, слажу на гомиле, а кандидатима се оставља иеодређена нада да ће, можда, и за њих бити једном места. Хиљаде дипломираних кандидата чекају годинама на обећану земљу. А сваког семестра онима што чекају пристижу све нови и нови невољници". Професор Београдског универзитета г. др. Станко Шкерљ констатује, да стојимо пред чињеницом, да један знатан део наших универзитетски образованих људи остаје без запослења и да ће се то стање вероватно продужити кроз неизвестан број година. Према изјави декана београдског Правног факултета г. др. Живана Спасојевића, у Београду дипломира сваке године просечно око 270—300 правника. Али, сваке године уписује се на Правни факултет 1200 студената. То значи, да од свих који ступе на Правни факултет, доврши своје школовање тек сваки четврти студент. Али сви ти, и дипломирани и недипломирани, улазе у састав оног број беспослених,

који обијају у 90% случајева прагове министарства и траже државну или самоуправну службу. За дипломиране филозофе ситуација је неутешна. Преко 700 дипломираних филозофа чекају без много наде на место. Шумарски инжењери чекају годинама на постављење и поред тога што их је од 1920 године. до данас дипломирало у Београду свега 248. Међутим, уписало се 11.666. Свакако да и онај остатак у великој већини очекује спас у државној служби. У Министарству просвете .лежи још увек 1114 молби за постављење свршених учитеља. Како пролазе дипломирани лекари најбоље нам показује факат, што су болнице, клинике и санаториуми пуни тако званих „волонтера", лекара који већ годинама раде потпуно бесплатно, очекујући постављење. Да би продукција свршених и несвршених студената била што већа, а наде на постављење што мање, преплавио је наш Универзитет огроман, сасвим претеран број студенткиња. У погледу броја студенткиња, вели професор г. др. Станко Шкерљ, Југославија се налази релативно готово на челу табеле европских држава. И ту можемо видети последице велике кризе: мушкарац не зарађује довољно за породични живот, па се и будућа супруга даје на посао. Између 700 дипломираних студената филозофије, који узалуд чекају на постављење, женских кандидата је два пута више него ли мушкараца. Сразмера свршених учитеља и учитељица је 1 : 3, у бројну корист учитељица. Ма да ова огромна војска младих интелектуалаца, који без посла чекају намештење, не улази ни у какав списак ни статистике незапослених, ипак их треба тамо уврстити, јер, поред најбоље воље да раде и да привређују, они су принуђени, често годинама, да остану без икакве зараде, дакле да падају на терет својих рођака, или других, односно заједнице. Наш углед .захтева да учинимо све могуће, да би се нашло места за незапослене интелектуалце, а привредни и витални интереси Београда, да се што пре приступи решавању питања незапослених 'радника у Београду.