Opštinske novine

Инж. Ст. Ракочевић

Веогр^дски жељезнички чвор 0)

О објављеном пројекту Београдског железничког чвора изнео сам своје мишљење у часопису „Београдске општинске иовине'', трегирајући то питање са саобраћајно-техничке стране, не помињући при том ниједну личност, која Је сарађивала или заступала тај пројект. Г. инж. 3. Васковић, иашао је за потребно да одговара и да се том приликом изрази о мени и као инжењеру и као човеку са пуно омаловажавања и нмподаштавања. Тиме је скренуто са правог пута једне објективне стручне крнтике, уносећи своје лично нерасположење у ово озбиљно стручно питање. Сам предмет је од великог значаја за нашу престоницу и државу и зато заслужује да се о њему пише и расправља. По својој важности питање најповољнијег решења Београдског железничког чвора не заслужује, да се на личан начин расправља, а мислим да није заслужио ни угледни часонис „Беогр. општ. ноиине", у коме нам је указано гостопримство, да се у њему воде личне расправе, па напослетку нисам ни ја личне на-паде са својим писањем по томе питању ничим заслужио. На почетку свог раније објављеног чланка сам рекао: „да пишем у доброј намери, желећи да допринесем што бољем и правилнијем решењу". Нигде нисам казао да објављени пројекат „уопште не ваља" и да је то питање „наопако решено". У овом чланку даћу одговор (у колико то буде могуће одвојити) на оно што је у чланку I. Васковића под горњим насловом технички и стручно изнето, остављајући сваку личност по страни, сматрајући да су оне у овом крупном питању споредне. Писац Всза јПанчевачког моста са главном путничком станицом или веза Баната са Београдом и Сремом Неповољна страна пројектоване везе Панчева са Београдом преко Професорске Колоније састоји се у изградњи путничке станице „Дунав" у Професорској Колонији, удаљеној од центра вароши, где су сконцентрисана сва миниетарства, банке, трговине, пијаце, хотели, Позориште, Универзитет и др., те се путници, који одлазе из Београда и који долазе у Београд не могу користити том станицом за возове ка Панчеву и Банату. Путници морају долазити у садању станицу, те станица у Професорској Колонији остаје искључиво за локални путнички саобраћај, за *) Овај чланак — одговор г. инж. Ст. Ракочевића на чланак г. инж. Здравка Васковића примљен је благовремано али услед техничких разлога •исти није могао бити раније оштампан. Како је ово питање беогоадског жељезничког чвора и данас врло актуелно, то уредништво часописа ,,Б. О. Н." објављује овај напис г. инж. Ракочевића на његов захтев. Уредништво

путнике који одлазе и долазе у Професорску Колонију и њену околину. Сви путнички возови директни и локални у правцу Баната пролазе после станице „Дунав" кроз дугачак тунел око 2,5 км. и улазе у садању станицу. Овај дугачак тунел и при том с једне стране у успону око 10 0 / 00 и улазсм у кривини преставља сметњу развоја путничког саобраћаја на железници између Панчева и Београда. У свом раније објављеном чланку изнео сам своје мишљење, незаступајући при том никакав пројекат, који је раније био предлаган или онај који је сада одбачен, да се повољнија веза Београда постиже са одвајањем пруге од станице Кланица и улазом у тунел у Француској улици испод Душанове улице. Путничка станица „Дунав" поставља се пред улазом у тунел у правцу Француске улице. Ова станица има да служи и за локални и даљни путнички саобраћај. Сви путници, који долазе из Баната у Београд могу да изађу у овој станици (не пролазећи кроз тунел), која је удаљена око 700 м. од Споменика, где су повезане све трамвајске и аутобуске линије у свима правцима града. С друге стране тунела поставља се путничка станица „Сава" на спрату, изнад Босанске и Карађорђеве улице. Тунел износи око 1 км. у благом успону и правој. Путничка станица „Сава" има да служи за све локалне возове у свима правцима повезаних пруга у Београду. Поред тога служи као полазна и завршна станица за даљни путнички саобраћај ка Банату. Ова је станица знатно повољнија и приступачнија од постојеће станице, у којој је поред тога за сада сконцентрисан целокупан даљни путнички саобраћај ка Југу и Срему, и има да служи за локалне путничке возове у правцу Белог Потока, Ресника, Земуна и Панчева. Удаљена је око 300 м. од Теразија са једним улазом у станицу из Босанске улице. Концентрисањем целокупног локалног и даљњег пушичког саобраћаја у садањој станици, чије приступне улице су још сада прилично живе а у будуће са развојем града биће и више оптерећене варошким саобраћајем, којима је поред целокупног путничког саобраћаја упућен и теретни саобраћај са теретне станице у Бари Венецији пристаништа „Сава", стварају се тешкоће за развој локалног путничког саобраћаја на железници.