Opštinske novine

ВЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ За локални путнички саобраћај је знатно повољнији положај станице „Сава" и „Дунав", према другом пројекту, јер су станице ближе центру града, и омогућавају лакши приступ а тиме и развој локалног путничког саобраћаја, док то постојећа, као ни пројектована станица у Професорској Колонији у тој мери не постижу. Ако се узме у обзир, да ће највећи део путника, који долази из Баната у Београд изаћи на путничкој станици „Дунав", непролазећи при том и ако знатно краћи тунел, онда је њихов пут железницом краћи до Београда око 3 км. од пута преко Професорске Колоније и Мостара у садању станицу, што преставља добит у удобности и у времену путовања између Београда и Баната. Пошто сви возови морају доћи на путничку станицу „Сава' то је пут како путника тако и возова до крајње станице краћи око 1,8 км. од пута преко Професорске Колоније. Кад се узме у обзир да су и успони мањи на овој прузи (висина пењања мања) онда ће се овим правцем добити годишње знатно мањи саобраћајни трошкови (потрошња воде и угља) од правца преко Професор. Колоније. Са грађењем пруге кроз Француску улицу постиже се директна пролазна веза преко Београда између Банатских и Сремских и Банатских и Јужних пруга. Путничке станице „Сава" и „Дунав" постају пролазне за те правце пруга- Са изградњом Земунског и Панчевачког моста постиже се ближа веза Београда са Панчевом и Земуном, у коме ће правцу и ширење града ићи. Потребно ће бити успоставити једну локалну директну путничку линију Земун—Беопрад—Панчево и обратно. То се пројектом преко Професорске Колоније не може постићи, јер путнички воз из Земуна улази у садању чеону станицу и ту завршава а одатле други полазе у правцу Панчева и ту путници морају да прелазе на други воз, што се у другом случају кроз Француску улицу избегава и постиже директна локална веза између Земуна, Београда и Панчева односно Срема и Баната. У првом случају путници из Земуна прелазе дужи пут око 1,5 км. правцем преко Професорске Колоније, за колико је и пут возова између Земуна и Панчева дужи. Веза Панчева са садањом станицом је прилично неприродно пројектована. Из Београда уместо да возови иду директно у правцу ГЈанчева, они иду у правцу Топчидера, па се затим враћају кривином у тунелу близу Мостара у правцу Професорске Колоније. Са пројектом пруге кроз Француску улицу може да се успостави директна путничка линија између Баната и Југа и Баната и Срема као например: Вршац—Панчево—Београд—Земун —Сплит и В. Бечкерек—Панчево—БеоградКосово—Скопље и доцније Котор. То се у првом случају не може постићи, — јер је путничка станица предвиђена као чеона одно-

~ Стр. 45 сно завршна за све пруге и возове. Чеоне станице су у експлоатационом погледу знатно неповољније од пролазних станица. Пројектовањем путничке станице „Сава" у близини постојеће, дајемо могућност за будући развој директног и међународног путничког саобраћаја по правцима пруга Југа и Срема у садањој станици, без потребе њеног проширења. Станица „Сава" се налази у близини постојеће станице за прелаз путника и везу са путничким возовима у свима правцима повезаних пруга у чвору. За потребе организовања локалних и даљних путничких возова, који долазе на станицу „Сава", пројектује се ранжирна путничка станица на празном терену код Шест Топола са ложионицом, шупом за чишћење композиција возова и групама колосека за долазак и склапање композиција, за спремне композиције за одлазак и за оставу резервних композиција и вагона. То се не може на једној модерној основи и без велике реконструкције и трошкова грађења постићи у садањој станици, а што је од велике потребе за добру организацију локалног и даљнег путничког саобраћаја. У погледу трошкова грађења једне и друге варијанте, кад се узме у обзир коштање мостова за прелазе улица преко пруге од Панчевачког моста до улаза у тунел код Цвијићевог Булевара, затим грађење путничке станице у дубоком усеку у Професорској Колонији, тунел око 2,5 км., вијадукти за прелаз узане пруге преко два крака дуплог колосека нормалне пруге, измештање постојећих путничких перона узане пруге, реконструкција и проширење постојеће путничке станице и проширење ранжирних колосека за организовање путничких возова, што све отпада при другом решењу, онда се неће добити знатно велика разлика у користи пруге кроз Професорску Колонију. Али није главни циљ, при решењу Београдског железничког чвора, наћи јевтино решење, већ наћи добро решење, које ће задовољити саобраћајне потребе будућег великог Београда са најмање трошкова експлоатације. У првом случају то није потпуно постигнуто и ми ћемо се после 20 година наћи пред истим проблемом, пред којим се данас налазимо. Тада ће и прилике за грађење бити теже. Не треба се плашити од грађења једне стаиице на спрату, јер у свима великим варошима у свету су готово све станице изграђене на спрату, чак су и читаве пруге изграђене на вијадуктима, и то је оправдано кад се тиме решавају повољније саобраћајне везе између појединих области преко Београда или њихове везе са Београдом. Положај станице „Сава" омогућиће доцније изградњу кружне линије преко Мостара, Топовских