Opštinske novine

београдске новине ====== који су живели на тада потлаченом Словенском југу и који су жудели за слободом. Београд беше југословенска Мека, а тај Београд даваше своју целу, богату душу мотивима и циљевима мале државз Србије, која је све више израшћивала у југословенски пијемонт. Слободан, верски толерантан, са смислом за човечанство и правду, главни град југословенског пијемонта интуитивно је знао, да без националне и суверене државе толике енергије наше народне душе не могу доћи до изражаја. Београд је био племенит, али и неумољиво националан и државотворан. Свим атавизмима једнога народа који је у Средњем Веку имао своју моћну државу и свим понижаваљима, којима га је робоваше туђинској држави излагало, Београд је знао да је држава главни историски фактор. Дух словенског и балканско-југословенског Бгограда, који беше на челу југословенског пијемонта, мора се све више потзрђивати у Југославији. Потврђујући се, он ће се развијати. Еволуција духа Београда даће резултате који ће бити дивљења достојни.

После говора господина Николајевића говорила је г-ђа Др. Марија Илић-Агапова, управник Библиотеке и Музеја О.г.Б., о значају установа и појединих музејских збирки: Заиста се може повући извесна паралела између свега што постоји. — И људске институције пролазе кроз разне фазе као и сам човек. Библиотека и Музеј Поглаварства града Београда имају пуно право на живот, и то на светли, лгпи и велики живот, као што су велике и светле и оне идеје, које доводе до оснивања овакових установа уопште, погогозо у конкретном случају. Дужност је Градске библиотеКе, да служи свим слојевима грађанства: интелектуалцу, раднику, женама свих друштвених слојева, деци у свим добима њиховог психичког развоја. Исто је тако племенита, културна и дубоко социјална и улога Градског музеја. Он служи науци и високом култу једне од најпривлачнијих и најстаријих светских вароши, која је уз то Престоница наше Велике Државе. Каниц, један од оних заинтересованих странаца-путника, који су у деветнаестом веку, повучени мистиком „оријенга", жељом да виде и упознаду крајеве, који су у историји човечанства играли тако велику улогу, путовали кроз нашу земљу и устаВљали се у Београду, описујући га у том његовом интерееантном периоду града велике прошлости и још веће будућности, у моменту, кад се налазио на великој раскрсници, која је од старог водила у ново — запажа једну интересантну психичку особину старих Београђана, која се све до данас једнако снажно испољује, а наиме да сваки београдски грађанин жели имати свој дом. Та тежња за сопствеНим домом је једно од најсветијих човекових права, једна од основ-

— ! Стр. 347 них особина културног човечанства. Сопствени дом омогућује човеку, да, у време кад је слободан, буде свој, омогућује ствараље сталног, индивидуално уређеног кута у ком ое с колена на колено, с генерације на генерацију чува оно што је човеку, породицама: свето, мило и драго. Али, маколико, да је питање сопственог дома важно за човека појединца, оно је поготозо сопсИ110 81Пе диа ПОП за сваку културну установу, која тежи и настоји да се развије до оне висине до које је то потребно обзиром на љене циљеве и задатке. Културни, као и научни рад, тражи извесни континуитет, тражи сталност, смиреност и одређеност. А све је то у очигледној супротно-

на свечаном отварању нових просторија Библиотеке и Музеја О.г.Б. сти са боемством, с несталношћу, коју за собом води сељење, лутаља од једног крова другом. Један од оних старих француских краљева, који су се истицали као велики библиофили и који су, ношени том високом страшћу, ударали основ данашњој Народној библиотеци, највећој библиотеци на свету, — кад је морао селити своју дворску библиотеку, издао је налог, да се на прилично великом размаку, од старе, па све до нове зграде, построји војник до војника, како би, предајући један другом из рук'е у руку књиге и драгоцене документе, којима је краљевска библиотека располагала, установа могла бити пресељена на начин, који ће најмање пореметити дотадашњи ред. У примеру су садржане две јасне алузије: једна на краљеву безграничну љубав према његовој духовној ризници, а друга на тежину и опасност селидбе, односно на истакнути значај сталног боравка.