Opštinske novine

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 89

дубини осетио велику улогу коју му је будућност наменила у историји трију славенских племена. Он је према тој будућности закорачио дивовским корацима. После Светског рата Београд је постао Велико Градилиште. Све је у њему било у знаку ствараља новог живота. Изграђиване су читаве улице, подизани велики и пространи домови и палате, у које је ушао нови жизот с новим т«мпом, који је одговарао новим задатцима. Та активност Нозог Београда, у иовим условима прилика и времена, личила је оној активности, коју смо видели тридесетих година прошлог века. Али, како по основним законима природе, нови живот увек одузима нешто од старог организма из ког ое рађа, то су и нова насеља, нове улице Београда XX века прегазиле миоге старе споменике за које су дотад била везана наша осећања, око којих се дотад кретао сав наш културни и друштвени живот Гласови, који су се дизали против озаквог поступка, нису могли бити довољно снажни, да се одупру новом времену. Данас, кад је наступила извесна консолидацији у нашем целокупном друштвеном животу, завршен онај први нагли процес изграђивања Новог Београда, сусрело се Старо и Ново као две једвако моћне величине, које настоје да нађу средњу линију за хармоничан упоредни постанак. Било би непразедно и у протусловљу с основним мислима, које смо истакли у почетку, да стари Београд у целости исчезне. Наши легендарни јунаци, који су створили слободу наше нације, и на чијим јуначким жртвама почива слобода Београда, као и наши први културни прегаоци, испуњавају нас дубоким пијететом. Ми смо дужни и будућим генерацијама сачувати видљиве трагове те наше велике прошлости. У том циљу, и из тих разлога наш добро инспирисани законодавац предвидео је у §§ 24 и 25 нашег новог Грађевинског закона (1931) одредбе, којима се заштићују сви споменици од историјског и уметничког значаја, старе грађевине које и^иају карактеристичне особине вредне да се одрже, као и они делови града на којима су се одиграли догађаји од великог иеторијског значаја. Оба параграфа претстављају нову епоху у подизању наших градова. Претставници свих наших музеја у Београду, као и Друштво за заштиту старина упутило је 1933 године Општини града Београда посебну претставку у циљу, да се заједничким радом омогући што исправнија и потпунија примена ових прописа за Београд. Ослањајући се на ово и овако лепо манифестовану културну вољу наших еминентних радника, и ја сам, у име Грађевинског одбора Општине града Београда, 4-Х1-1935 упутио писма претставницима наших музеја с молбом, да дођу на седницу Грађевинског одбора, која је била посвећена овом питању. Служећи се већ раније исказаним мишљељима и појединим закључцима, израђен је овај елаборат о појединим објек-

тима и деловима Београда, који, као старине, историјски значајни споменици и места на којима су се одиграли знаменити догађаји, морају бити обухваћени Уредбом о регулационом плану Београда. Време је кратко. У најкраћем року Уредба мора бити поднета Одбору Опшгине града Београда, односно надлежном Министру. С тих разлога, а руковођен жељом,, да све што уђе у ову Уредбу има значај и неоспорну вредност и са чисто научног гледишта, сазвана је и она седница, извршена анкега међу лицима, истакнутим познаваоцима старог Београда". После тога приступило се коначном редиговању Уредбе о Београдским старинама. За основу је узет предлог на темељу ког је вршена анкета, а ког су за седницу припремили господин већник О. г. Б. Ђура Бајаловић и шеф отоека за израду Генералног плана г-ђа Даница Томић. Тако су одмах узимане у обзир и све оне примедбе, које су у вези с овим пројектом, ставили господин Бранислав Нушић и господин Душан Николајевић. Од делова града, које би требаљо сачувати у целости, по пројекту је, осим Горње и Доше тврђаве, била узета у обзир: Варош капија, Скадарлија и Јеврејска мала. За Варош капију предлагало се, да се у њој, као у првом насељу у српском ослобођеном Београду, задржи не само стара регулација, већ и целокупан изглед овог дела Београда онако, како се сачувао до наших дана на тај начин, што би се и све нове зграде подизале искључиво у стилу и времену Београда из 19 векка. Овде ое нарочито има у виду блок између: Задарске, Краља Петра и Богојављенске улице, са конаком Кнегише Љубице, угао Краља Петра и Косанчићевог Венца, иао и фронт улице Краља Петра од Богојављенске до Грачаничке са двема старим зградама које ту већ постоје. Скадарлија је по пројекту била нарочито предвиђена обзиром на традиције, које овом делу вароши дају извесни боемски и романтичарски карактер, будући су у њему живели Ђура Јакшић, Милорад Гавриловић, Чича Илија Станојевић, Димитрије Гинић, а Цзегова стара кафана „Код три шешира" била стециште књижевног и уметничког света уопште. Јеврејска мала била је узета у обзир као најстарији део насељеног Београда. У вези с овим делом предлога г. већник Николајевић ставио је следећу примедбу: „Мислим да не треба чувати Варош-капију, јер старе зграде на Варош-капији немају ни карактера (типа), ни лепоте. Једина зграда, коју треба по сваку цену сачувати, то је двор Кнегиње Љубице. Она је и господскЈа и има извесну фамилијарну топлину. Осим тога ова зграда складује са скороподигнутом Патријаршијом, која је једно уметничко дело и врло !много у духу словенства и православља. Сматрам да Скадарлија није нарочито типична, а да није нимало лепа и да према томе не постоји никакав разлог, да се овај део Београда, који је имао све негативне стране једне 14