Opštinske novine

Позоришна кроника

Пет успелих премијера приредило је Народно позориште у новој позоришној оезони: „Патриоту" од Алфреда Нојмана; на „Санти леда" од Вилема Вернера; „Три сестре" од А. Чехова; ,Датарина Измајлова" од Д. Шостаковића; „Покојник" од Бран. Нушића. Свака од ових премијера значи по један нови израз у драмској уметности, и значајан догађај на нашој позорници. * * ПАТРИОТА од немачког писца Алфреда Нојмана спада у психолошке драме модерног типа. Историја је писцу послужила само као декор и оквир. Историјски догађаји овде су спорздно, служе само као скелет, на коме је уметник извајао две необичне природе: Гененијалног завереника, по својим циљевима племенитог а по сретствима којима се служи неморалног политичара грофа Палена; и абнормалног, донекле визионарски надахнутог тиранина цара Павла. Ова два лица су носиоци целокупне радње. Остале личности служе само као шатирунг. Зато драма даје утисак оних комада који су писани за старове, да пруже прилике извесним глумцима да се истакну. Оба наша глумца, — и г. Миливојз Живановић као гроф Пален и г. Никола Поповић као цар Павле, — креирали су са успехом ове тепгке и сложене улоге. И један и други, као у трансу, живели су животом личности које претстављају. Нарочито је г. Живановић иснољио у овој улози ванредну уметничку снагу. Он је минуциозно, до најситиијих детаља, исцизелирао макијавелистичког полигичара, војног гувернера Петрограда графа Палена. Приказао је у њему, онако као што је писац хтео, вишег човека, далеко изнад н>егове средине, који снажном вољом фасцинира своју околину и држји у својој мрежи оне који су му потребни, Гроф Пален је и искрен несебичан патриота и подмукао, лукав, чесго пута и нитковски низак сплеткарош. Циљ његовог живота је- да ослободи Русију једног манијака, источњачког деспота, који је укочио цео напредак државе и утерао страх у кости својим поданицима. Гроф Пален кује вешго завере против владара, чији је први доглавник, по Макијавелијевим рецептима. Жртвује своје најверније сараднике, када му је то потребно. Увлачи у завереничку мрежу престолонаследника Александра; истодобно обеђује пред царем »јавлом престолонаследника да кује заверу против свога оца, да би распалио Павлов бес против власти-

тог сина и навео га да потпише смртну пресуду сину. Са том смртном пресудом у руци предобива дефинитивно престолонаследника Александра за завереничку акцију против цара. Своју љубазницу вешто прекомандује цару за љубазницу и искоришћује је, поред свег шеног отнора, за своје завереничке планове. Писац је уметнички извајао тип Макијавелијевог политичара, који је својом снажном вољом и интелектуалном снагом израстао изнад просечног морала. Пошто има племенити цил>, не мора да бира сретства. Одани извршилац његове воље гардиста Степан, у последњој сцени, осветљава потпуно карактер грофа Палена. „Ко сам ја, Степане?" — пита гроф Пален после успеле завере. — „Ти си велики патриота, баћушка". А кад му Пален открива да је стајао у царевом врту док су завереници били у цареЕој соби, спремап да их све стреља ако завера не успе, Степан му одговара: — „Ти си велики нитков, баћушка!". Патриота и нитков, ето материјала из кога се формира један практичан политичар. Само, гроф Пален је нешто племенитији од Макијавелијевог „принципа"' јер ради потпуно несебично. Када оствари циљ, неће да искоришћава нову ситуацију, сматра да нема више разлога да живи, и наређује Степану да га убије. Овакав завршетак једног окорелог завереника, који уноси извесну примесу сентименталности и гриже савести у његов карактер, изгледа неприродан. Не слаже се ни са руском душом, а још мање са психологијом једног надмоћног политичара. Али Нојман га је прилично оправдао: Гроф Пален је дао реч престолонаследнику Александру да својим животом јамчи за царев живот. Пошто је цар погинуо од руке завереника, част налаже грофу Палену да одузме и себи живот. Још једно образложење: Гроф Пален је дворски завереник, коме је циљ само промена личности на престолу. Он нема никаквог политичког ни социјалног програма; не жели да мења поредак, да уводи какве било реформе. Њему је циљ да уклони цара Павла I баш ради учвршћеша престола и постојећег стања, јер му се чини да цар својим манијачким поступцима компромитује апсолутистичку царску власт. Гроф Пален мрзи весело клицање гомиле новом цару, које допире до њега кроз прозор. Није он радио у интересу те гомиле!