Opštinske novine

ЈГилбш-шшбп&рџшик 16нап &рани> дсоЦгп^ (Новела из београдског живота — награђена на књижевном конкурсу Градског поглаварсШва Београд) (Наставак)

IV Онда аеродром није био ово што је данас, тек ое назирао. Била су само два хангара, неограђена пољана и једна касарна; а преко ПЈта, никла је једне ноћи кафана „Аероплан" Пере Кокотовића. Свако вече тамо се скупљало друштво: Глодић, Јаклић, Гргић, Калшек и бивши ђенерал Ледовски. Кнап им није долазио. То вече чим је сунце зашло, а настало п.ролећно предвечерје, друштво се упутило све један за другим Пери у двориште кафанско, где је мирисало на поквашену прашину између столова и на олистале брескве. Пера их је дочекивао: жут у лицу, дугог шиљатог носа, широких ушију које су се провиделе, зафитиљених брчића, упалих прсију;стомака као да није имао, а предуге руке висиле му око тела. — Добро вече желимо!... Здраво Јаклићу, здраво како си — дочекивао их је он услужно. — А је ли, момчићу, ко је изводио оне „лупинге" данас? фини су били... — Море, расхлади ракију, остави се „лупинга", брецнуо се Јаклић. А ако ти опет буде као шора, ја ћу те једног дана стрпати у реп аероплана, па ћеш видети звезде усред дана... Пера се смешио: хм, хм... одмах, одмах, — услужно је нудио, само изволи седи. Ајде Глодићу, ајте... Они су седели. Настајало је ћутање. Међу собно нису имали шта да говоре, јер су цео дан заједно, Пера им је био досадан, касарна мрзовољна. Тек после друге, треће чашице, уз млад лук расположење се кравило. — Нема нам га Кнап никако, навраћао се Пера, тек да отпочне разговор. Они су се згледали, не слушајући га. Он ти је заљубљен, Перо, знаш ли ти шта је то заљубљен? Заљубљен и трчи сваки дан у варош. — Море знаш шта је ново? упита их Глодић, не знаш, не знате.... Данас ти га зове командант и забранио му излаз у варош догод не очисти паучину у јединици... Е баш ми је мимо... — А што ти је мило, будало! рече му Јаклић. — Зато што се толико занео... он ми је све нешто екстра. — Па шта хоћеш, Глодићу, од тебе је бољи: и пилот је бољи, и лепши и школованији, све.

— Ко? Он бољи пилот! скочи Глодић као убоден. — Он? Е ја ћу да се обесим, ако он направи бољи „вираж" од мене! Тражимо комисију... пристајем на опкладу од хиљаду динара. Господине мој, не признајем ја ни теби да си бољи пилот од мене. Причај ти шта хоћеш... Он бољи пилот од мене! Кнап... Па бре, ево сад, важи ли сад, сад да истерам!о аероплане и да седнемо он и ја, па да видимо... Полажем хиљаду динара! — Море, теби је криво на Кнапа, што он има успеха код девојака, а тебе не гледају, пецну га Јаклић. — Коме криво, мени?... Господине мој, \а само да хоћу, ено она студенткиња што је самном летила... — Да, да, само да хоће Глодић — додаје иронично Гргић. — Он ти је сила! — Треба да знаш, треба да знаш само да хоћу! А што се тиче „виража" и „лупинга" опробаћемо се. Ја поједем све те акробацше које ви направите боље од мене. Он устадв. — Ево: сад ћу да наредим да истерају две машине. Важи?... Него, Кнап ти се свуд прави екстра, а баш није ништа. Нека га мало.. Пера је доносио полиће и разговор је постајао бучнији. — А, ево их, — повикаше сви, ево: ђенерала и Кнапа, долазе! Пази сад, Глодићу! — Слушајте, рече Глодић приносећи кажипрст устима — сад ћу ја да га мало зафркавам, а ви ћутите, да видиш само. Ледовски је нешто објашњавао Кнапу, и тако уђоше. — О, о, љубавниче! где си, дочека га подругљиво Глодић. А гле и гос'ин ђенерала! Добро вече гос'ин[ђенерале — и он се комично подиже са столице сагињући главу. Перо! Столицу обриши за гос'ин ђенерала! Код мене, код мене изволте, гос'ин ђенерале... И ракију Перо, одмах... А зар ти ниси у вароши? обрати се Кнапу; а девојка? Кнап је ћутао. — Људи, слушајте, настављао је Глодић, сад ћу вам рећи једну ствар: ми имамо међу нама „љубавнике" које девојке избегавају а не могу да их се отресу. Имам доказа! Један друг ми је студент причао, да „Кнапова" девојка бежи од њега ко ђаво од крста а не може да га се отресе. Он се прилепио као крља; а она девојка лепо баспитана, из боље куће, па не зна шта ће... Свако вече је јурење по корзо-у... — Није истина! скочи Кнап, љут и задр^ хта.