Opštinske novine

448

Београдске олштикске новике

а друга Карађорђа како кида ропске ланце док под његовим ногама леже главе злогласних дахија: Аганлије, Фоче Босанлије, Кучук-Али и Јусуф клета Лево од Карађорђевог портрета

Вожд Карађорђе иида ропске ланце!... налазиле су се — узете из колекције „Знаменити Срби" и колекције А. Јовановића слике других великих јунака тог доба: Васе Чарапића — са сликом која приказује његову јуначку смрт на Станбол-капији —, Петра Добрњца, Илије Бирчанина, Младена Миловановића, Јована Ковача, војводе Јанка Поповића, Станоја Главаша и Арсенија Ломе. Непосредно уз Карађорђеву слику, лево, слика великог мемоаристе Првог устанка, дипломате, незаборавног сина некадашње Ваљевске нахије Проте Матије Ненадовића, десно слика пророка и песника Првог устанка, слепог гуслара Филипа Вишњића. Песма Његошева: „Посвета праху оца Србије" и извод из Вишњићеве песме „Буна на дахије" — исписане калиграфски, надопуњавале су овај део материјала. На десно налазила се лепа слика Доситејеве Велике школе, рад академског сликара Голубовића, а испод ње, са леве стране, слика

Доситејева. Поред ње калиграфски исписана позната Доситејева песма „Востани Сербијо", у средини тип првих београдских студената, десно слика Југовићева и на крају Муановићева слика „Споменик браниоцима Београда", који је подигнути у Карађорђевом парку на месту где је 1806 био логор славне устаничке војске. Десно и лево у витринама смештен је онај материјал који је свему овоме служио као згодна надопуна и потврда: у витрини левофаксимили писама Проте Матеје Ненадовића,. једно старо јевангелије, фотографије угледних' личности овог периода — све из колекције ак. » сликара А. Јоваковића; у витрини десно лепо посуђе, књиге и документи који се односе на ово доба — поклон б. претседника Општине града Београда г. Косте Главинића. У средини, међу витринама, непосредно испод Вождове слике, налазио се модел Куле Небојше, ове наше старе куле, која је доскора била једина очувана кула на целом одбранбеном систему некад многобројних кула које су се уздизале дуж градских бедема. О Небојши је познавалац наше народне поезије г. Драг. Костић написао ону необично интересантну студију која је под насловом „Где је била Небојша" изашла у издању Општинских новина 1931 г. То је она иста кула на којој су према Вишњићевој песми дахије хватале звезде с београдског неба у тепсију напуњену водом из хладног Дунава испитујући што им судба каже; која је за време устанка служила као тамница;, куд је, идући кроз страшну Станбол-капију поред сина мученика Игумана Пајсије, пролазила несретна мајка да у Небојши походи другог сина мученика... То је она иста кула у којој је још до нашег устанка уморен велики Грк Рига од Фере, у којој је... Али, зар је потребно о свему говорити: сива, препукнута, са својим зидовима чију дебљину нису могли пробушити ни тешки аустро-немачки мерзери за време Светског рата, она и сама по себи довољно јасно говори чему је у та тешка времена могла служити. II — Кад Ееоград постаје средиште прве самосталне државе, хатшиериф из 1830 Година 1830 спада међу најзначајније датуме новије народне историје, а исто тако и историје Београда. Те је године турска царевина, после петсто година, признала нашем наР°ДУ) У оном делу у ком су усташе фактично владале унутрашњу самосталност, Кнезу Милошу Обреновићу наследно право његове династије. Београду је хатишериф осигурао полет какав се пре тога није могао ни замислити. Сав материјал који се односи на ово доба био је сређен око портрета Кнеза Милоша, рад академског сликара Голубовића. Почињући од леве стране, на првом се месту налазио портре Глигорија Возаревића, првог књижара, књиговезца и издавача обновљеног Београда у чијем се скромном дућанчићу

I Шша €ј>6ш ваштп.

Н М1ш: И гвш*'т Сцнт'т ланжн. Д 1 !«" полсми >лџ:ш '.. ■■6.1 Џдгамтч&гкџ ?,т«; Да<')и>иаа шш"

Агаљвје-, . 4ч1Ч« В<Ц'»;!ЈИј<> !«Упуз&и« Ј?!ТШ О"Г« . Д ;< < 'рбкиу тт' гк*гг».!(>тп. . ј&Цгт«* Ђ&рда.

Ммт зт<'л.*-.епУ^}'џ.цт' 1ги&.ш в мнтра.