Opštinske novine

Некролози Ммхаило У првој половини месеца маја изгубили смо дза градс.ка већника и одлична јавна радника: Михаила Лукаревића и д-р Илију Бацковића. МИХАИЛО ЛУКАРЕВИЋ, — трговац, градски већншс, и сенатор, — умро је 8 маја увече у Београду а покопан је на београдском новом гробљу 10 маја.

Михаило Лукаревић

Михаило Т. Лукаревић, рођен је 24 октобра 1883 г. у Врашу. Као дечко дошао је у Београд, где је као ученик, радећи код најугледнијих фирми, својим поштеним и исправним радом успео да прокрчи себи пут кроз живот. У београдској чаршији, као и у осталим привредним круговима, уживао је неподељиве симпатије. Био је члан управе: Београдске Берзе, Српског бродарског друштва, „Шумадије" осиг. друштва, Српског трговачког удружен>а„ „Уједињеног" осиг. друштва итд. Члан је такође преко 20 културних и националних удру-

Лукаревић жен>а у Београду и свом родном крају. Активно сарађивао је на соколству. На изборима 1935 г. изабран је за народног посланика, а на последњим изборима за Сенат за сенатора. За градског већника постављен је 1935 године. За члана Управног одбора Општинске штедионице изабран је 28 априла 1937. Поч. Лукаревић бавио се активно политиком. Припадао јс Радикалној странци и био је члан Главног одбора. Приликом осниваша Југословенске радахалне заједнице, приступио је овој као један од оснивача и учествовао врло активно у њеној организацији. Г. Д-Р ЈОВАН МИЈУШКОВИЋ ОПРАШТА СЕ СА ПОЧ. МИХАИЛОМ ЛУКАРЕВИЋЕМ На погребу опростио се са поч. Михаилом Лукаревићем г. д-р Јован Мијушковић, градски већник, у име Претседника Београдске општине, Градског већа И у име клуба већника Ј.Р.З., овим дирљивим говором: ТУЖНИ ЗБОРЕ, Прексиноћ, изненада, испустио је своју племениту душу сенатор Михајло Лукаревић. Из наше средине опет ;е отишао на онај свет један ретко племенит и честит грађанин наше престонице, нашег лепог и историског града. Празнина, која настаје губитком покојног Лукаревића, остаће осетна у многим јавним институцијама, где је он деловао и радио, и где се је увек осећала његова воља, љубав за посао, и љубав према дужности, која му је поверавана. И мени је пала тешка дужност, да се са покојним Лукаревићем, као претседник клуба већника Ј.Р.З. и као члан Градског већа опростим у име Преседништва и својих другова. И зато добри наш друже, ие замери једноме своме пријатељу, који те за неколико тренутака задржава, на твоме вечном путу. Али не може се друкчије, и ако знам да ти никад ниси волео да ти се ласка, никад ниси тражио признања за свој рад, кога си вршио, као добро дисциплинован члан друштва, као добро дисциплинован грађанин твога Београда, у који си као дечко дошао из твога роднога краја, где си постепено својим радом и честитим држаљем, у тада отменој и господској српској београдској чаршији заузео, једно лепо и завидно име, као и један опнгги углед. И зато Београд је у теби гледао доброга свога претставника у Градском већу, и увек, кад је требало учинити, какав потез, са којим се наш стари Београд, из нивоа паланке, изграђује у модеран град, ти си увек био први и на своме месту, да такав предлог потпомогнеш, чак