Opštinske novine

За ун апређење туризма у Београду

509

рамо пожелети могућност да и наш свет из Београд.а оде недељом и празником негде изван вароши, те да се на чистом ваздуху, у лепој природи, мало освежи. И то може да буде сретство пропаганде за наш туризам. Стран свет, видећи како наш иде у околину вароши, и сам ће зажелети да види ту околину. И градске зидине, и музеји, и знаменитости, све то, кад се неко дуже бави у вароши, постане досадно и стално се тражи нешто ново. Туристи ради тога и долазе. Београд, као престоница и седиште свих највиших власти, привлачи масу пословног света из наше земље. Од тога ми имамо користи, јер се ствара већи промет и повећава производња добара, али не само са нашег локалног, већ и са општег, државног интереса, нама су исто тако потребни странци, који у земљу уносе новац са стране, па у знатној количини и девизе. Пошто се тиме економска снага земље подиже, види се јасно колико значајну улогу туризам игра, и колико је он данас важна привредна грана. И када је то тако, онда не треба жалити жртве, које ће се стоструко исплатити, нити ма шта пропустити, што би нашој вароши привлачило странце у знатној већој мери но досада. За развијање Београда, као туристичког места, потребна је не само сарадња Општине, него и Државе, и осталих установа, као што су: Путник, Коморе и друге привредне установе. Заједничким трудом изнашле би се методе које би требало употребити па да Београд и фактички буде туристичко место, а не само на папиру. Из незнања, неразумевања и наопаких схватања, многе старине у Београду су уништене. И та рђава схватања код нашег света и данас постоје. Од толиких старих чесама остала је само Теразијска, па и она се не налази на своме месту већ у Топчидеру, а остале су све уништене. У граду, и Горњем и Доњем — било је више чесама, од којих само једна још постоји. Да је у граду било више чесама и да би се, уз брижљиво тражење, нашли и канали, казује нам Драгутин Тумански који, описујући град кад су у њега Срби ушли 1867 каже: „Чесме ће се морати очистити, почем вода није за пиће. Две су као шкодљиве већ затворене." У Горњем граду постоји Сахат кула. Она би се могла оправити и пустити сат да ради. То би било и интересантно и корисно. Наша омладина у мислима би се преносила у оно доба када је Србија била под Турцима. Треба јачати национални дух и у данашња материјалистичка схватања унети мало идеализма. У Горњем граду постоји Виљемова клупа, на којој је Виљем седео 1916 г. и наслађујући се посматрањем са ње природних лепота, мислио да је цео свет његов. На тој клупи нема никаквог натписа а требало би да га има.

Град је не само леп, него и интересантан. Историја векова избија из сваког кута његовог. Пошто је један део града уређен и рестауриран, то би и остатак требало што пре предати Општини. Као војнички објекат за одбрану град је одавно то престао да буде. Он сад припада историји. И ради туриста, и ради нас самих, потребно је да се натписима обележе све капије у ]граду и сва места, са означењем: где је шта било и чему је служило, и ти натписи да буду исписани на више језика. Са Калемегдана и његових тераса, и из парка у Горњем граду, пружа се изванредно леп изглед, и у лепим летњим вечерима осећа се свежина која долази од Саве и Дунава. Учиниће се добро дело ако се набави што више клупа, али да седење и на њима и на столицама буде бесплатно. Са модернизацијом вароши не би требало ићи у крајност. Београд је капија Истока и Запада. Нешто од старог, источњачког, треба да остане, да се чува, јер би општи колорит био живописнији и интересантнији. Кад то могу да чине велике вароши на страни, зашто да не бисмо и ми могли? Инстинктивно, човек радо чепрка по прошлости, тражећи у њој нешто тајанствено и мистично. Замишљају се: људи какви су некад били и живот који су водили. Из те љубави према старинама рађа се историја, исцрпна и верна копија прошлости. Из тих разлога треба сачувати како сада стоје: у Скадарлији: Три шешира и Два јелена; у ул. Страхинића Бана кућу под бр. 28 и 56; на Косанчићевом венцу куће под бр. 18 и 20; у ул. Фрушкогорској, Босанској, Краљице Наталије, Косачиној по неколико старих и добро очуваних кућа. Свакако ће се таквих кућа још доста наћи и требало би да их једна стручна комисија изнађе и прегледа. У самом Београду постоје места која се могу уредити за излете: Ладна вода или Вилине воде, Пашина чесма, чесма трећепозиваца у Булбудеру. Са мало жртава могу бити та места тако лепо уређена, да би за свакога била привлачна. Теразијска тераса, о којој се толико дискутовало: да ли да остане, или да се на њој подигне нека велика палата, по нашем мишгљењу треба да остане и да се још и прошири бар до ул. Краљице Наталије, ако не и даље. Просецањем те терасе, Теразије су добиле ваздуха и свежине. Идеално би било кад би се та тераса могла спустити што више доле ка железничкој станици. И озго, и оздо изглед би био ванредно леп. Да би Београд и фактички био туристичко место и од користи својим грађанима, потребно је да сви буду свесни те чињенице и да одржавањем реда и чистоте пружају свима, а нарочито странцима, слику једне лепе и уре-