Opštinske novine

Пчеларство у Београду

513

Таман тблико да пчелама у раду не сметају посматрачи. Ту је подигнут и повећи павиљон у коме се држе предавања из- пчеларства сваке године редовно. Један од чувара парка објасниће свакоме, ко се интересује за то, систем кошница. чЈве дрвеће је у пуном развоју и не кастри се као код нас по пусти да цвета редовно, и тако пчеле имају више паше но код нас. Да би ое пчелиња паша повећала и у Београду потребно је: 1) Да се дрвеће не кастри овако, као до сад, већ да се тако реже да на њему увек има цветова; шта вреди имати дрворед липа, а тек овде онде по који цвет на њима. Нека и Београђани уживају у лепом мирису липа, бар оних 15—25 дана докле оне цветају. 2) ГТотребно је да Општина сади у дрворедима и парковима медоносно дрвеће: липу, кестен, багрем обичан и мексикански, сафору, келрајтерију, каталпу, а тек после овога брзст, јасен, туја и др. Ово прво дрвеће више меди, а цвета у раздобљу од маја до августа, и тако пчеле имају пашу непрекидно, а и грађани више цвећа и мирисна ваздуха. Липа има, као што знамо, више врсти и ако се почне од рано-липе па до кримске липе, цватња могу да трају пун месец дана и за то време грађани могу да имају ваздух пун мириса. Ово дрвеће ваља садити систематски по свима крајевима, тако да у сваком крају има разноврсних дрвета и свега од ових главних врсти. Паркови не треба да се пуне само кестеном и брестовима, већ треба да имају и другог дрвећа, дрена, глога, леске и др., које и пчелама служи за прах али истовремено и да се варошка школска деца упознају са разним врстама дрвећа, а не да им се доцније, као људима, смеју што не умеју да распознају ни огревна дрва. Скверови би много лепши били да су оиви чени кариоптерисом! јер 1 он цвати дивним цветовим;а у јесен, кад већ цветова нема, а одлична је и паша пчелама.

3) Травњаци треба да су засејани белом детелином, јер се види да је она ипак најбоља трава за парк, пошто својим! цветом непрестано даје травњацима ванредно леп изглед. Осим беле детелине корисно би послужила и еспарзета на мИогим местима, а затим и друго медоносно цвеће, па би тиме била задовољена и естетика и ичелиња паша. И бели босиљак би врло лепо изгледао по шинражју место садање обичне траве, као и <|1ацелија. Само се мора пазити при кошењу да бар један део сазри и остави семе, јер би у противном морали сваке године да изнова засесејавамо. На овај начин Општина би, са мало труда, али са више пажње и старања, омогућила да се број њених грађана пчелара повећа, а то би била стварна добит и за сам град. Лзуди који се баве пчеларством неће да ломе дрвеће но ће га напротив штитити од неразумних, а деца која стекну љубав према пчели, пазиће на травњаке и неће играти ногомет по њима као досада. Свако ко пчеларство прати зна да је оно велики фактор у развиЈа-* њу племенитости душе јачања воље, а зацело. сваки град има интерееа да његови грађани: буду и племенитији и вреднији, јер ће онда много што шта ићи и боље и брже и. лепше ноданас. Једним разумним радом и пропагандом може да се учини да и паркови и травњаци; буду боље сачувани но данас и да буду миого више пожељни у Београду но штсч је то данас. А да град у коме има више цвећг? и зеленила вреди више, то није потребно рећи. Као што видим(о, пчеларетво се у БеограДУ развијало, па се и данас одржава. Београд је првачио у том послу, а то чини донекле и сада, а са мало више старања, он би и у том погледу могао да буде многима не само запажљив него и за углед. Пчеларство се у Београду сачувало, па му ваља помоћи да и у будућности остане примерно, јер би био грех да се сведе само на просту успомену једне лепе прошлости. Светозар К. Ђорђевић