Opštinske novine

Кроз новију литературу о Београду — „Записи старог Београђанина" Коств Њ Христића и дела награђена на књижевним конкурсима О. I . Б.: „Рјга^тепЈа 1га$оесНае Бе1Н" Мирка Голубовића; „Други дан, нови живот, други Л ј Уди ..." Зоре Ђорђевић? „Нилот-потпоручник Кнап брани Београд" Живорада Вукосављевића. —

Све што се учини за боље познавање једнога града има неоспорно велики значај и велику вредност, и то без обзира да ли нам то омогућује да лакше уђемо у његово историјско збивање, или да лакше схватимо његов савремени живот. Настављајући започети приказ новије литературе о Београду, мора се у првом реду зауставити на књизи Косте Н. Христића „Записи старог Београђанина". Писати, међутим, приказ ове књиге, то је задатак сасвим посебне врсте, посебне врсте, наравно, у вези са самом књигом. Како; и само име књиге каже, овде се не ради о неком искључиво књижевном, уметничком делу, већ директно и непосредно о }'споменама, скоро интимним успоменама једног човека, који је све што пише видео и проживео. Ради се о књизи у којој је Београд, истина, основа и грађа, у којој се све креће око њега и његових људи, а ипак то је таква књига у којој је све то изнето у аспекту личног схватања, осећања и појимања. Све то узето само по себи, нарав-

т -> " • . • 4^.^ Ш . |,Дмии ШШжшМШШмјшЈШШЈшшј та& тКШШШв мж С. Тодоровић: Српска и турска полиција у Београду 1860 год. но, није ни нарочити минус ни нарочити плус. То само одређује ужи кара^тер дела. Што се његове суштине тиче, већ на први поглед истичу се две особине ове књиге. У првом реду ауторова непретенциозност, његова жеља не да себе отме од заборава овом књигом,

већ оно што је видео, а што нам овај наш Београд, на један или други начин, чини дражим, милијим. Изгледа нам као да пролазимо кроз собе старе породичне куће. Пред нама стоје отворене фиоке ормана и столова, тако да можемо листати писма која се односе на чланове ове породице и на њихове многобројне пријатеље. Одлазећи у други свет, они су све ово оставили са интимном намером и жељом, да оно што су толико волели на свету не буде сувише брзо заборављено. Друга особина књиге је сам избор и третирање тема, онога што се описује и како се описује. И ту превлађује карактер непретенциозности, интимности, непосредности, па ипак све што је изнето претставља један виши интерес. Стил се покорава фактима, али има места где он и сам по себи долази до пуног књижевног изражаја, Али је свакако главна особина ове књиге у томе што сваки пут, без обзира колико је пута читамо, увек нађемо нешто ново. Записи су први пут објављени 1923 год. у пишчевом издању. Ово друго издање (књижаре А. Поповић), о ком пишемо, појавило се 1937 г. и то на сам Божић, као дар грађанима из прошлих старих времена. Посебну драж књиге у њеном новом издању претстављају миниатурне илустрахдије, у које је њихов аутор, наш познати сликар и илустратор Стојановић, унео много топлине, интимног осећања и схватања мотива. Таква је нарочита сличица на првој страни која претставља нахерен стари фењер, а поред њега две фигурице у старом грађанском оделу. То је последњи фењер ког су протерале електричне сијалице. Он сећа на страствене дебате вођене у нашем Градском већу за и против еле-ктричне расвете, као и на ону лепу, дубоко филозофску и поетичну Андерсенову причу о старом ислуженом фењеру који одлази у заборав, иако је толико година верно служио. Причање почиње сећањем на прве балове, описом старог београдског друштва у ком је уз мајку, обучену у старо, тако необично елегантно и господско грађанско одело, ишла ћерка или снаха у кринолину, Једна мисао изазива другу, сећања се сустижу. Често у истом чланку износе се сасвим разна сећања било из личног, друштвеног или политичког живо-

'

I . . јјј " јјј

Ш I

: