Opštinske novine

Кроз новију литературу о Београду

519

та, али то доприноси да цела једна галерија људи века који је већ прошао у кратком размаку пролази пред нашим очима. Читалац се полако приучава на њихова имена. Она му постају интимна и блиска: кнез Милош, кнез Михајло, Александар Карађорђевић, краљ Милан, Вучић, Гарашанин, Книћанин. Нзихов удес постаје му близак као што се постепено срађа и са догађајима тог века: Светоандрејском скупштином, Катанском буном, догађајима на Метином Брду, Бомбардовањем! Београда, Предајом кључева. Па и сам стари живот Београда постаје му близак: и живот у старим гимназијама, Великој школи, па и у самом двору где се у интимном декору крећу тако симпатично описане фигуре Великог Кнеза Михајла, Књегиње Јулије. Читаоцу све постаје некако блиско, све до белих руку кнегиње Јулије, која је описана у часу кад на свечаности Материца дели у Двору својим великим и малим гостима млеко и кафу. А колика ли је разлика од Београда тада и Београда данас! Горди Београд двадесетог века једва има што заједничко са тим малим: градом. На безбројним раскршћима данашњег Београда чекају многобројни такси; Београд 60тих година прошлог века нема ни фијакера, нема га ни сам министар претседник. Званице на кнегк|вом балу појављују се у старити оделима, тако да нам изгледа, као да су то људи који су сишли с породичних по,ртрета да нас забаве. А ипак, све је то било! Било је то онда кад је Калемегдан био још неуређено голо поље, кад се за корзо још није знало; кад је главно место шетње била садашња кнез Милошева улица, од Лондона до Војне Академије; кад је Београд био подељен на 6 квартова, сваки са поједним старешином „кварталником", са понеколико пандура ,,позорника", који су се сви носили по турски и били наоружани са по два пиштоља и јатаганом за силајом. Поред њих су били и ноћни стражари, „патролџије", које је бирала, плаћала и стављала Управи на службу наша стара Општина, па ипак, како вели писац, од свих скупа, није било велике користи... То је Београд у коме је још далеко било до модерног водовода, у ком се вода црпла из бунара, чесми, или куповала од сакаџија који су је возили на својим двоколицама у бурету; кад још није било железница, кад је пошта преношена чезама, кад поштанских кутија још није било, кад се поштарина плаћала у готовом и плаћена писма бележена црвеном писаљком у накрст преко адресе (поштанске марке уведене су тек 1866). То је Београд „ханова''; Ееоград српски и турски; Београд страствених политичких и великашких расправа; Београдкнез Милошев и Вучићев — ,,Повељитеља волненија народног", у коме у свечане дане горе на раскршћима главних улица на мотке натакнуте мешине с катраном, који запаљен капа по калдрми док ое на главним 1 просторима и пија-

цима пеку цели целцати волови, унаоколо лежи изваљена бурад са вином и ракијом — банкет Општине београдске њеним раздраганим грађанима. То је Београд у ком борба владе и новоизабраног претседника Општине изазива читаву омладинску револуцију; у ком на свечаности сваки сталеж долази у свом оделу: чиновници у капугима на форму „атиле" (,,са убраним струком, плетеним петлицама и тврдим дугметима од гајтана с мерџаном у врху, на глави с црном чиновничком качкетом из под које се спуштају широки глатки и равно посечени зулуфови"); еснафлије у чоханим чакширама, јечермама, танкој кошуљи од српског платна; Цинцари у дугачким антеријама, ћурчету, фесу, бројаницама или струком босиљка у руци, бурмутицом за појасом и шареном марамом која вири из антерије; варошанке у фистанима, бајадерима, са тепелуцима од бисера, шамијама са брилијантским гранама; занатлије и мајстори у.турском оделу... То је Београд с једном једином гимназијом; и једном полугимназијом; Београд положајника, кириџија, рабаџија (стр. 260 ; 2б4); Београд енергичних жена: кнегиње Лзубице која се поред

' -

Једна угледна Београђанка у лепом и богатом грађанском оделу