Opštinske novine

Капетан Миша Анастасијевић

1803~1885

Капетан Миша спада у ред великих српских добротвора. На листи њиховој он је носилац. Да није ништа друго дао својој отаџбини, сама зграда коју је 1863 поклонио за Универзитет, обезбеђује му титулу највећег

Капетан Миша Анастасијевић српског добротвора. А та зграда, са потребним преправкама, Мишу је коштала 110.000 дуката, у данашњој вредности 13 милиона динара. Миша је био доживотни претседник Читалшнта и Грађанске касине. Захваљујући обилатој помоћи коју им је Миша пружао оне су и напредовале. Без те помоћи, оне би животариле па вероватно и пропале. Миша је био велики џентлмен, Давао је свима и свакоме. Зајмове је чинио али повраћај није тражио. Сиротиња је у њему имала великог заштитника. Кад би сазнао за неку сиротну породицу, лично би је посетио и помагао. Његова помоћ састојала се у пуним шакама дуката. Давао је, а није желео да се то зна. Владао се по оној Христовој: „Што да левица да не зна десница." Рекламу никад није тражио. Она му је била одвратна. Зајмове је давао на хиљаде дуката, али кад би видео да су дужници у немогућности да врате, он им је опраштао. Илији Гарашанину опростио је 8000 дуката, а другом једном пријатељу 40.000 дук. „Шта ће ми, говорио је, кад се ја гушим у злат!у?" О поклоњеној згради за Универзитет писао је „Световид'* 14 фебруара 1853: „Наш отачаственик и први Београђанин мајор Мшпа Анастасијевић, поклонио је нову кућу своју на Великој пијаци у вредности 80.000 дук. за Српско Свеучилиште. Кад кућа буде сасвим готова, а на њој се живо ради, онда ће и кључеве да преда. Синоћ је овдашња лицејска младеж предстала мајор Миши и изјавила му срдачну захвалност преко једног беседника који му је и писмену адресу предао". И многобројне друге депутације долазиле су Миши и захваљивале му, на шта је он одговарао „да се осећа срећан што га је Бог у стање поставио да може свом отечеству пожртвовања и услуге чинити.'' О овом поклону Миша је водио и усмене и писмене преговоре са заступником Министра просвете Костом Цукићем. У писму од 12 фебруара 1863 Миша између осталог пише Цукићу: „Ја сам нарочито размишљао мојим тестаментом оставити један спомен мога родољубља, но ви сте ми и усмено и после тога и писмено разложили велику потребу и оскудицу које отечество наше осећа у зданијима за смештање уџебни и просветни заведења, као што су Лицеји, Народне библиотеке, Музеји а по времену Народни универзитет итд...