Ošišani jež

На лепом плавом Дунаву

Совјетска влпда вратила је Мађарспој заплењене бродове, док паше бродове саведничке окупационе властч још држе у Горњеи Дунаву,

Ето, ове југословенске бродове запленили Немци, па пошто су изгубили рат, нема ко да их врати...

ФАРАОНОВ САН ЗА „ЈЕЖЕВУ" ДЕЦУ

0, пресветлп владару! рече етрацац из далвких крајева сђаравну Рамзесу чегрдесет првом. Праунуцп мојнх праунуна полоспће ее тпме што сам дожпвео cpehv да емерно љубим траг твојих мирисавих стопала. Авај, плрмецитп странче! Авај, оине мудрости. ти шго ореш и копапх туђим рукама. ти што ужггваш у прпјатној хладовини до® се други зноје, ти што плаћаш рачуне и-з туђих кеса! Знај да те трагови стопала мојдх чеће одвести у ризнпцу моју: она је празна као недра иероткиње, а главии ризничар баш јутроо узе из ње носледњи новчић да би, уз уобнчајени попуст, купио иарче крнопца, Јер ја сам милротиво дозводио рианичару да ее обеси, у одаву твоју и оних каји су те послали... Узданпце ваепоне! За.р бих се ја усудио и да помиолим на твоју ризницу, тим пре што мп већ одавно јавнше да је иотпуно испражшена. Али само захваљујући тоасе. пријатељство иаше цвета као најлепше трње на умиљатој ружи- Унитај свавота војнивд моје земље, који се налази у твојој држави; како се риде ocehaf И 'он he тн рећи само иадлепше... Имаш право. Кад год сам то питао. војнидн твоји одговорФше: „Наређено нам је да кажемо да се рвде дивно oeehauo. И да се нпкад из ове аемље повући нећемо, јер бнемв тиме ■Јтгвелнлп гострпримљпва сриа Мисираца“. Народ их је на све начшге ва* говарао да оду кућама својим. Јер овај наро!Д баш жели да се изложп бо* лу тот тедгког растанка са хиљадама и хиљадама твојих војиика, да бп У том тешком искушењ.у дуцгевио очврспуо. Али одговор ратиива твојих Увек је глаоио: „Наређено нам је...“

Немој нипошто стваратп народу иекушеша, већ му, наиротив. препоручи да свој живот начини депгаим и угоднијпм. А оп he то постићи ако нам преда п последњп плод својих поља. Ми ћемо се већ постарати ла му све те плодове понудпмо лепо прерађене п само десет до детнаест пута скупл>е. Ти обећаваш дггвне благодети, али дан. на жалост, пма само двадесет четири чаоа, MuJ.i немоћна памет није вадра да продре у твоју миоао. владару! То није моја миеао, peh мисао народа миеиревог; он смагра. да би морао радити бар двеета четрдесет чаеова дневно па да узмогне куииги ваше цењене прерађевиие оа пшиа тла. —Не бриии, ' најувиђавнији међу увиђавиима! Ми ћемо се већ постарати да нађемо купце у другој земљи, славећи притом име твоје и пријатељство. које нао тако чврото CHajia. А што се пак тиче поЈединих буиџија и незадевољннка у земљи егнпатскоЈ чујем да их нема више од пет mecTjrna станов.ништв.а, отвори им широм. величанствени Фараоне, ирата твојих тамница. Утераћемо их у те тамшше иашо>м митраљеском и пушчшом ватром. —Каквп су те мптраљези спопалп! ilnc.MO ваљда v двадеретом веку! узвикцу фараон Рамзес четрдесет црвн и... пробудн ое у овојој гробници, коЈу му је надлежна станбена власт доделила бпла, пре много векрва У јсдпој оодидно трађеиој иивамиди— Докле hy Ја да оањам ко.јекакве фантастичне ствари о Егжпту... цромрмља Рамзее, Баш сам права мумија! Ади. Уроталом, видим да је миогр боље бити епшатска мумија, него живи стшноиник Вгипта...

ФИСКУЛТУРА

ЈУГОСЛАВИЈА —НЕХОСЛОВАЧКА Свима нам је мипа тениска ракета; вепика смо сипа у првенству света.

БОКС И ПОГРЕБНИ ЗАВОД Десковац, §1 маја Овд- ' f* фиснултурно друштво „Омладинах >је има u бокоереку секцију, л је лепо изненађење бокверима ,Д' ццонара 1 ' из Бвограда Одредило је да :е улазнице продају код погребног завода ..Конкордпја“! Милиционарп се нпсу збунили, али да су били неки мало сујевернији боксери, требнди би жмарце по телу. Морали би да закључе да су Лесковчани тако страшни боксери да не само што своје противнике, негр их отпреме и мало даље ... И због тога одржавају тако присне везе са , уСонкордијом“. А ни грађанима није баш тако лако ући у погребнц аавод, прекрстити се и рећи: Молим једну ујр-звицу|,» Поклецну колена.

Ноћ пред почетак таимичења

Изум једног такмичара, да не би закаснио на рад.

"Глас њиховог господара“

Сваког дапа встог сата> увек и беџ иџузетка, код радио-апарата од почетка до свршетка иете уши одабране слушају шта меље, меље тамо иеко с оне стране џа сродаике, пријатеље ш ћураие, За џшучиик се баш џалепе ушш жарке, ушш лепе , воцраеше к о цшкламш док олушају е мшого жара као шсето еа рекламо тршмофошеко старо маршо тГлше лшхошог господара**, Ошај тамо моло, мола, ш ужш од шуето жело ш од epoho расту, расту , ело оу мЦ mm мл «r —• шлмшшклт

СЕНКЕ ПРОШЛОСТИ

БЕОГРАД. У бившем дворишту бнвгаег двора бпвгаег Петра постоји само Је* дан антифашистички знак црвена звезда, и то од цвећа, поред многих круна по зидовима и великог орла на крбву. СПЛИТ. Италијани су заувек напустилп Снлит још 1943 године. али су као успомена на фашпсте сачуване ула.шице кипа ~Еден“ na јсзику Мусолинцјевих казпеннх експедпција. Добијају се ua улазу У биоскон за новчаницу ФИРЈ. ВРIПАЦ. На вршачкој пијани мора Да се плати „Markttiscliffebiihr 4 . иако су фолксдајчери давпо обралп бостан у Банату. НИШ Коме с.мета краљевски грб па картама за Пирот, не мора да путује. Пеки чистунцп се буне, ма да је од ослоОођења прошло тек годину и но дапа. СУГЦАК. И онај који је тек научпо да чита могао би се уверити да у Вагрсбу јохц постоји ..ЛЈипистарство сељачког господарства НДХ“, ако би судио по писму које је 24 маја стигло Земаљском по.љопривредном добру у Тополовцу. БЕОГРАД. Изложба кутија са цпгаретама „Мирјана“, „Вардар“, „Лlорава. „Дрииа“ и „Перетва“. са државни.м грбом „краљевцне“ Јутославије. отворена ,је у излогу дуванџинице на углу Чика-Љубине и Кнез-Лlихаилове улице. ПЕЂ. Сигурно неко сматра да су бегови >шого задужпли наш народ, јер им штена и дал.е стоје иа угловима улица. Пекима јога није указана довољна част од окупацпје до данас (KIIUGA BEGOJLLI и комп ) БЕЛИ МАПАСТИР. Ослободисмо се усташа, али jom никако да се ослободцмо „РавиатељРТВа за пошту, брзојав и брзоглас“. које постоји па „брзојавкама“ овдашњпх равнолушпих поштара. ТУЗЛА. У овдашњој Државпој болници врши се п дал.е амбулантни црегдед „болестника“. И.ма нешто „болестпо“ код онога који је сочинио натпис на улазу, БЕОГРАД. Пародно.м магазину у Брограду стигао је из фабрике „Ђиролацо Луксадро“ у Задру вагон боца са коња-

кои и ликером. Ово uphe заудара на >.незаписну државу Хинатску-. иако оу лажпи претставници Пакелнћеве трошарине ударили усташки грб само споља

Кад ће прошпост да с е скриЈе и знзмења нова јаве? Улазницу ко добије, држи орпд са две главе.

ВЕРОВАЛИ ИЛИ НЕ...

Изборна кампања у Загребу

У Влашко! улици, некако насупрот зграде Радио-станкце Загреб I, налази се актуелна парола, исписана крупним и масним словима: „СВИ НА ИЗБОРЕ ЗА УСТАВОТВОРНУ СКУ ПШТИНУ! “ Пошто су избори у Чехословачко} већ олржани, то се сигурно односи на изборе у Француској 2 јуна.

ИСХРАНА ПОРОДИЉА

У загребачком Породилишту забележен 1е nopofca.i сасвим нарочите врсте, Реч ie о томе да се изродила читава афера с исхраном породиља. Тачни.lе речено. Hn.ie то никаква афера, већ врло занимљив проналазак у области исхране породиља. Шеф кухиње Породилишта „часна“ сестра Руфина Корен из корена ie реформисала исхрану болесница, створивши Koin ie садржао необично разноврсне и занимљиве крмбинапије: Пасуљ кисели купус кисела репа. Кисели купус кисела репа пасуљ.

Кисела репа пасуљ кисели купус Што се пак тиче осталих намирница, са њима ie „часна“ најуредкије поступала: оне су исправно примане и ревносно уношене у табеле. А уколико нису уношене и у оброке породг?ља, то се догаћало само зато што су оне обично враћале чак и већ поменуту традиционалну храну. Из овога се види да се питање исхране породиља бар у загребачком Породилишту углавном своди на добру исхраиу шефа кухиње. 1 _

Књижевни циркулус вициозус

У првом броју сарајевског „Прегледа“, часописа који уређују Ника Милићевић и Скендер Куленовић, објављен ie један чланак од Нике Милићевића и Скендера Куленовића о раду Народног позоришта, коie воде Ника Милићевић и Скендер Куленовић Из тога чланка види се да Ника Милићевић и Скеидер Ку-

леновић, као критичари, и Ника Милићевић и Скендер Куленовић, као уредиици „Прегледа“. има,lу суперлативно мишљење о раду Нике Милићевића и Скендер Куленовића као руководилаца Народног позоришта у Сарајеву. Из тога чланка се не види: 1) да ли Ника Милићевић и Скендер Кулецовић, као руководиоци Народног позоришта, имају позитивно мишљење о Ники Милићевићу и Скендеру Куленовићу. као уредницима часописа „Преглед 2) да, ли уредници књижевног часописа „Преглед“ Ника Милићевић и Скендер Куленовић има.lу позитивно мишљење о Ники Милићевићу и Скендеру Куленовићу, кар позоришним критичарима. Ни.lе искључено да ће се то видети у наредном 6poiy „Преглела”. Ф.

НАРОДНА ЛИРА

Меии браца из Брчкога пише; ~На раду се веселије дише!“ А ја шему шаљем кратко писмо: „Ни ми овде другачији нисмо!“ * Наши момци уз песме и шале прокопаше посавске канале, а ми опет. с одбором на челу, поправљамо путеве у селу. * Киша пада, реакција страда, у суши је изгубљена нада: на љивама зеленило влада, биће свега тамо где је рада. * Пионир сам, нисам више дете, ја у Брчко отпремаи пакете.

КРОЗ НАРОДНЕ РЕПУБЛИКЕ

ДВОСТРУКА РАЗОНОДА

У бноскопу у Виеоком за време приказивања филма одржа,ва.|у се истовремено у подумраку и футбалске утакмиие пионира. Између нлатна и np«at клупа, за све време прнказиван.а Фрлма лечаци цграју Футбал. Публнка се тако двоструко забавља за ште паре, Ем гледа филм, ем гледа утакмпцу!

РИПАЊСКЕ РАЧУНЏИЈЕ

Рилањ, 31 маја Врло добре рач.удџпје пмало је одељењв Мешовцге опапчарског кројачке задруге у Рипњу. Душан Алексић. бивши претседник одељења ове задруге и Петроци;е Животић, бивши потпретседник, израчунали су да им се више испдати па траздпе опанке за сир, прва и жито, Пар оианака онн су давали за 120 килограт ма жита или за метар дрва. Срески сул за среа врачарски умешао ге у ову н.пхову рачуницу. Длекоић he пупе тои голине имати ла рачуна кзликд је зарадио трампећи опанке за намирнице. а Животиђ, којц је бпо нешто јачи у рачуну, четири меседа. Свакако he пм рачун показатп да не-

мају впше рачуна да се n даље ба.ве оваквом трампом. СТРАДАНИЈЕ ЈЕДНЕ МОЛБE ЈЕДНОГ ОМЛАДИНЦА ИЗ ХРВАТСКЕ

Дарувар, 31 мајд Огроман пут нацравида је молба једног рмладинца из Хрватске. „Надлежним цутем“ он је још у августу прошле годцне цослао молбу за упис у Стручну школу у Апатину, Неорећиа молба, стигда је тек у Јануару ове године у Окружни народни одбор у Дарувару. Одатле је кренула у надлежнр миирстарствр, алц је тамо, вероватио због Phaвог пута, стигла тек у марту. Успут Cv је десет пута цечатом ударилт! и десет пута завели и развели. На крају је цпак ррећно доснела молнрцу, с напоменом да уз њу придожц нотребна документа.

Становници Мионице већ четири мееепа немају нпкаквог разлога аа се жа.де на кварове евоје електрпчпе пептрале, док еу ее раније ти квавови дзгађали свакн час. Овај бољитак постигнут је захваљ.ујуђп томе што је едектрична централа отклонила кварове на наЈцедисходпијп начпн: она уопште не ради.

У Округу топпичком, у Првкаднну, основан је Дои отараца, који ЗЈапп празан. Две су могућности: шш у округу нема стр.раца, или старцн пате од старе нарике да трааге милретињу. У случају, овај Дом, који треба многе да збрнне, за сада је успео само да забрине-

ТЕШКО ДЕЈСТВО НИКОТИНА

Сарајвво, 31 маја Да је никотин отров, зна већнна људи. Али да мо?ке да има тешко дејство и на оне који не пуше, уверила се сарајевска трафиканткиња Божена Kapah. која Је хтела овај отррв да склони од пушача, да ie сакрила на сигурно место неколико хпљада иигарета. Међутпм, ниједно скровшлте није данар iooi/o сигјфно!

НЕПАЖЉИВИ СТУБОВИ

Тузлд, 31 маја Тузлалскп шоферп се гкале да су стубави поред путева исувише близу и да промииу крај аутомобила таквом брзином н тдко несигурно да лако налете na аутомобиле. За кратко вреМв налетело је седал стубова на разна моторна в>

зила, али су ова ипак била јача па су стубове порушила. ЈЕДАН ВОДИЧ ЗАЛУТАО

Суботица, 31 маја Шверцер Јанош Бнц позцавао је сваки путић ко.ји води преко мађарске границе. Ма да је пролазио тпм путевима небројено пута преводећи миоге, он je једног дана ипак наишао на један пут који није анао. Овај пут га je одвео враво у затвор, па сада Јанрш лупа главу кћко то њему, тако искусном, да се деси. Дивља берза рада за пољопривредне раднике постоји у Нишу, и то под ведрим небом на углу 0бреновићеве и Душанове улице. Ту дивљину што пре треба да припитоме оиндикатп. ПЕДАНТНИ РАДОСАВ

Аврам Егарић журио је да на ковинркој железничкој старнри утова|>и вагон сточне храпе до is цасова, јер је благајник г, Радооав Вуков оаошптпо да ради тачпо до тога времепа. Иако се јадии Аврам' добгиз прсзнојио, инак је задопнио десет мппута. Педантнп благајник је, међутпм, већ био отишао, па вагон нпје могао да отпутује то веие, него тек оутрадан. Уморни дврам седео је дуго на степешшиу уто-

вареног вагона решавајући проблем: да ли ,је благајшш самр бирократа...

ПОЉОПРИВРЕДНА ИСПИТИВАЊА У ТОПЧИДЕРУ

Завод за пољопрнврелна пспптпвања у Топчпдеру ■одлучио је да извесне врсте испитпвачкпх радова повери козама некпх својих службеника. Резултат и досадашњих козјих испнтивања надмашили cv нај* смелија очекнвања: уништено ;е 5 бррпћа, 4 јеле, з младе канадске тополе. у. красно жбуње. 25 стабала младпх воћки птд. Једно само не ваља. Ако се оваква пепитивања наставе, ускоро неће имати шта да се исппгуЈе.

Дужност одборника врши у Ђуранцпма Светомнр Јанковпћ, али му и—; т пак преостајв довољно|слрбодпа времена за врш|ње дужноетн црноберзијаииа у БеограД.У, еде је веЦ трцпут кажњен. 'ЂурЈшаткп врапдп b;iше пе пвркућу по крововш ма о JaHKOBHfieBiiM црноберзијааекцм '■ подви-зица, јер ie та тема sa њцх иоувише стара. Међутим, о помепутој теми грокћу прасићи ко;е Јанковић за скупе паре донос® београдским кафеџијама.

ЈЕЖЕВЕ МУКЕ

Гпв, ђубрв ва хшјаци! Доћх Џј носле подве да nngi—M клркаатуру.

i • •Ш> ПОДВ® im

Математички проблеми

Пптање. Један чиновник преузео је у шабачкој фабрици „Зорка” два балона соне киседине у вредносги 628 динара, а у тежини 124 килограма, и направио путнг рач>чг на 3.298 динара. Колико износи дужина његовог путозања с тим балонима? Одтовор. Какво путовање! Tai чиновник није ни корака направио од старог времена ка новом. ★ Питање. У једној јагодинској радн>и стакло од каучука за сат стаја 40, а у другој 100 динара. Шта може сопственик сата из тога да закључи? Одговор. Да је ствар довољно провидна. + Питање. Драгољуб Живковић, колар из Моравца, одредио је своме шегрту за спавање корито уместо кревета. Колихо је на тај начин уштедео? ' Одтовор. Пошт,о се сталне ва.шао да радња и шегрти претставља.ју за њега ~велику главобољу”, он је ееби за дуже време, закваљујући судској пресуди, ту гладобд.љу уштедео, јер неће моћи да ради, нити да држи шегрте.

На часу рачунице

Учитељ: Један човек има 90 хектара земље, па од тога засеје... Ђак: А зар у његовом селу још иије извршена аграрна реформа?!

Разговор са слепцем

Све се мање дели, сазнајем, текстил, продавнцдв ваше релом зврје празве... То личи, мој слепче, на први април, ?адда градом вруже лагарије равне. На пијаци воћа нестало је сад, и сељак вам не да плод својега труда.« Преплавише трешље и јаголе град и нуде се, слецче, и свима и свуда. Одлучила „Унра* да не да ии грам — i баш Јој много стало до вашега здравља! Ту одлуку, слепче, донесв ти сам, Лагвардија, читај, баш супротно Јавља. Спроводи ое елабо такмичења пла«, •ар нотнна није, де. ао души кажи. У ираву си: пала осетно елаж, алж такмжчен>а »ашега т лажи. Одакле допиру та песма ж шум? Младож вам с«, ето, разбежа т горе! 0, слепче! То прута гради ce ж дрлс. М imcTase рада j жтж вијорв!

&&ггл

БроЈ S6X