Otadžbina

турска ПРОПАДА

577

лијуна Фуната стерлинга. — Док беше у животу Али и Фуадпаша, Турска нам беше бдагодарна и наш уплив беше као што треба безграничан. Како ностаде Махмуд-паша ведики везир(1871) одмах се ствари окренуше. Париски уговор који нас је стао толико крви и новца беше још раније поцепан и нама у лице бачен, а Србију, Румунију и Црну Гору (зар и њу ? Уред.) потпомагаху тајно у њиховој одлуци да стресу са себе сузеренство. Султанову жељу да поквари ред наслества у корист својега сипа, одобраваху и ако знаду да би такав незакоиит и деспотски (за Бога!) постунак изазвао грађански рат који би раздробио царство. 1 Ферман од 1856 није извршен и сдобода вероисповести гажена је свуда. Нови иротестанти окивани су и бацани у грозне тамнице стамболске , и рат који смо ми ратовали да само снасемо Турску од севериога колоса учинио је само то , да је Русија после 20 година много ближе БосФору, него што је икад бида. Чл. 6 Хат-и-Хумајуна од 1856 вели: „\'и дие 1оив 1ев си14е§ 80н! е! зегоп! Ићгешеп! ргаИчиеа (1ап8 шеа Е1а1б, аисип вије! с1е шоп Ешрћ-е пе зега §ене (1апз Гехетзе (1е 1а геН§1011 ^и'П ргоЈезае е! пе зега (1'аисипе тапјеге т^ше!е а се! е§'ап1. Регзоппе пе роигга е!ге соп1гат! а сћап§ег с1е геН§Јоп." При свем том читамо у ,Девант-Херолду" од 18 Новембра 1874. „13 пр. месеца отишла је читава чета турских солдата из Латакије у Кердахер да ухапси неке људе који су код мисионара уиотребљавани као учитељи. Солдати су одмах, како стигоше у Кердахер, опколили кућу урођеиих протестаната, злостављаху их, потреше им жито и упроиастише им све што имађаху иначе. Те исте ноћи прескочише преко зида у кућу у којој су она четири учитеља становали, те их новезаше. Један дечко који се у тај мах беше десио у кући буде такође ухваћен; по што се официр који је трупом командовао уверио, из дечакових одговора, да он хоће до века да остане протестанат, оковаше и њега. После неколико дана доведоше та 4 учитеља и тога дечка у Л.атакију и бацише их у варошку хансу; говори се да су их одатле на једном Францеском пароброду дрогнали." Док су Али и Фуад на порти владали, дотле руске дипломатске мајсторије остајаху без успеха јер Фуад и Али беху не само прави државници већ и родољуби и ноштени људи. У пркос свију тешкоћа с којима су имали да се боре, нема тога 1 Све оултанске иаредбе за послед. .3 године удешене су према томе нлапу воји Игњатијев енергично потномаже. Дворски уплив тога вешгог дииломата оснива се поглавито на аеговом заузимању за ову ствар. ОтАЏВИНА II 37