Otadžbina

578

турсеа нропада

који би им могао показати да су издали иоверење иди да су оштетиди интересе своје отаџбине. Ко их је год и ма где познавао, иоштовао их је и ценио. Њихово политичко суђење и њихове велике способности као и њихово примерно поштење беше изван сваке сумње. Њихова је реч као потпис. Њихови посдедниди не имађаху ни части ни родољубља, мислећи само на то како ће се што скорије обогатити на рачун своје отаџбине која и онако беше са свим осиромашила. т 0 поштењу Али-пашином и Фуадовом најбољи је доказ то што умреше сироти. Еад је Фуад умрво моради су га о државном трошку саранити, и Султан је морао његовој удовици пенЗИ ЈУ одобрити. Мехемет Рушди-паша, бивши велики везир, који је ту скоро у провинцији Хеђас умрво, оставио је грдна богаства. Давуд-паша који је само три године био министар грађевине, повукао се у своју палату на Комском језеру, где је лане умрво осгавивЈли својој породиди преко по мидиона Фуната стердинга. Риза-пашу бив. минисгра војног цене на три мидиона, и ако је тај државник отпочео своју каријеру као шегрт у једној бакадници. Међу тим посдедња окодност ппје од важности у Турској где нема насдедног племства. Ко у Турској једном амалину или каигџији рекне: „Да Бог да постао велики везир !" не треба да се боји да ће овај то као шалу узети. Он ће му сигурно одговорпти : „Адах ћерим !" Ади ма каквог порекла они биди, прва мисао свакога турског државника то је, да се што брже нагута што више пара. Они знаду да им је сдужба врло кратког века , па се користе добром придпком која им се пружа. — Истина је да се и пре на порти примало мито, крало и корумпирало, — али Фуад и Али беху у неколико обуздали те порочне навике. Од како они помреше , престада је свака контрола, и корупција је завдадала свима класама од највиших до најнижих. Њихова је вера ово : „Земља је тако пропала да за њу више спаса нема; ми се морамо за себе саме иостарати ." Кад Махмуд-паша у Августу 1872 паде претрпан прокдеством народа, беше нестало једне мале суме од 100.000 Фуната стердинга, за коју је он потиисао да се из касе изда ; шта је с том сумом бидо и данас није се могло рачуна наћи. У Инглеској најбогатијој земљи на свету вуче министар председник пдату од 5.000 ф ., а у Тур1 Као спољаши-е знакемржњи Турака на спрам Инглеза и оладању инглеског уплива прича Ферли о отпуштању Инглеза из државне службе , у којој су по 30—40 година провели , без икакве накнаде или пензије , макар да су огромних услуга учинили дарству — али ми мислимо да то можемо прескочити.