Otadžbina

46

СТАРА НАРОДНА ПЕСМА

преживи имена, а једва да кад могу имена преживети ствар. Отуд уз нека имена, која народу буди по чем омиле, приону дела, која нису учинили људи који се оним именом именују. Томе за пример може најбоље послужити Крал.евић Марко у српској народној поезији и историјској традицији. Друга се опет имена за чудо забораве. Тако су у нас у иашој народној појезији и у историјској традицији заборавл^ена имена старијих јунака и народних људи; а њихова су места заузела имена новијих радника, за то што су она народу заједно с њиховим делима већма напамети. Изовог узрока се и хронологија забацује, те отуд видимо јунаке познијих времена помешане с јунацима старијим. Све историјске личности, на прилику, које наша народна историјска традиција памти из XIV и XV века, народна појезија сматра као сувременике, мешајући их једне с другима. За то је опет памћење народно поузданије у памћењу теме или језгре приче или традиције. И за то ко би год н. пр. почео да народне историјске песме ређа ио хронологији, држећи се историјских имена у њима, добио би распоред, који би га кадар био завести у безбројне погрешке. Ко ли би пак све народне песме поређао не по именимаи сиољним знаци.ип. на које народ, већ ради општих закона пренашања и чувања производа усмене књижевности, не може пазити, него по темама и унутрашњем зрну производа без обзира на имена, тај би добио распоред, који би му већ сам собом открио најлепшу страну ове радионице народнога духа и показао му ресултате, драгоцене за књижевну историју ове врсте књижевних производа. Да бисмо ова неколика, објашњења ради наведена тврђења, осветлили, машићемо се којега примера. У другој књизи Вукове збирке под бр. 12 и 13 наштампане су песме о гуји младожењи. У њима је позната прича о јединчету чеду, које се рађа у родитеља. без порода, а жељних порода, али се међу тим, и то