Otadžbina

ПРИВРЈЕДА У СРБИЈИ

675

Овце у Србији могле би ое иоделити у три соја : кривовирски, краљевски и обични сој. Кривовирски је сој најкрађих иогу и од.ликује се обилатијим и фшгијим руном, тешким, иросечно два кнлограма. Вуна је у оваца овога соја много боља но код. других сојева; она је прилично и кудрава. Средиште је кривовирскоме соју у пределу око Кривога Вира, а шири се даље по окрузима: ћуприскоме, алексиначком, пиротском, књажевачком и црноречком. Краљевски је сој највиши на ногама, а одликује се од других великом гојазношћу; раснрострт је пак у Подриљу, у пределима Голиске Моравице и Ибра. Обични сој држи средину између кривовирскога и краљевског. Овца се мање више гаји свуда по Србији, али је ио равницама сведена на најмаљу меру, док се по иланинским крајевима находи у врло великоме броју; најраспрострањенија је пак у Подрињу, у водопађи Моравице Голиске, у Хомољу, у водопађи Тимочкој и Новим Крајевима. Највећи део вуне наших оваца потроши се у самој земљи, домаћом индустријом а за потребу кућевне чељади: у извозу пак учествује само незнатним својим делом. У Србчји има прилично и коза, али оне нису ни близу тако рас ирострањене као овца; оне се држе само у планинеким крајевима које смо мало час поменули као нредео најачег распрострањења оваца. Као ни овца тако исто ни коза наша није ни од каквог племенитог соја; и она је нрилично млечна а козииа јој служи за ткање покроваца и тканина, од којих се граде вреће, зобнице, бисази ; есем тога врло је гојазиа, и угојени јарчеви и овнови прилично су јак предмет извоза за земл>е у нашем суседству под Турском. Млеко и млечни производи, сир, с..оруи, масло топљено и свеже служе готово искључиво за нодмирење кућне потребе, а само незнатном количином улазе у трговачки иромет. Млеко се износи на пролају ио варошима за потребе њихова становништва, али се оно ретко доиоси тамо и из најближих села, већ је добивено од варошке стоке. Остали млечни нроизводи износе се у повећој мери на трг само из наших нових крајева, за тим и.з Тимочке водопађе и из чачанскога, крушевачког и ужичког округа. Лој се троши у самој земљи на свеће и сапун а прилично се и извози. У трговину улази нешто и суха меса; највише је пак на гласу оно из ужичког округа, и позиато је трговвии подименом „ужичких иршута."