Otadžbina

648

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

Путници, који иутоваху Србијом у XIV и XV веку, и којпх су се путне белешке сачувале и до наших 'дана, казиваху, да у неким нашим крајевима злато и сребро кипти из земље; свуда, говораху, где се само удари пијуком у земљу, истичу се богате рудне жице, златне и сребрне, моћније п обилатије но и у самим рудницима пнђијскпм. Путници су ови нраво казивали; али је некада наша земља у рудноме погледу и испитивана била као нгго треба, па наравно, и несравњено боље позната него данас што је. Изгледа, као да је стара држава много боље позна^ала нраве изворе свога материјалног благостања и богаства, но данашња, нова; њени ондашњи планински становнпци били су најбогатије становништво у зеМљи, а нису лежали на злату, гладни, голи и боси, онако, као што то данашњи чине. Сви покушаји стручњака да наше државнике одушеве оном економском политиком, која је избила на површину довођењем Хердера у Србају, остали су без успеха. Ти су се покушаји разбијали вазда које о сеКање на гробнину рударства нашег, на Мајданпек, које о ситне политнчне и незналачке рачуне, које о „рђаве финанснске прилике." Међу тим, нико није нипомишхао на то, да финансиске прилике морају довека рђаве бити у једној земљи, у којој се највише троши на најпенродуктивније установе, и у којој се сва државна радња и „најженијалнијих" државника састајала •едино у благајничкоме послу, у купљењу и Трошењу порезе. 1 ПроФ. ЈЈ. Карић.

КЊИ&КЕВНИ ПРЕГЛЕД 1М1 -А_ ЗН! !1Е] у данашњем в аспитању (поводом књиге К рисгензнове 0 том питању) Велики филозоф Херберт Спенсер у своме пзврсном делу „Приарема за Социоломју," 1 што је пзишло у међународној научној библиотеци, вели, у глави „Предрасуде у васпитању", од речи до речи ово: ..мп имамо две религије, које су једна другој са свим 1 Оглед из пишчевог дела: Србија, која се еад штампа.