Otadžbina

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

649

противне. То су: религија мржње и религија љубави. Човечанство у ночетку имало је само једну; човечанство у далекој будућности имаКе оиет само једну. Ми, који живимо на средини, у току цивилизаиије, морамо да држимо обадве." Ту скоро изишла је у Лајицигу једна књига, која је имала да изнесе другу страну у васинтању. Она се зове: „ЂегтоЛете ВИдипдввсТтчп<1е1 111 8с1т1е ипс! ЕатШе, 8оте 1т Ш»Цсћеп Уегкећг, уоп Јеп8 1ј . Сћпз ^ешеп 1 ' (Уег1а«' л т оп V. ЕНзсћег, \ ј (' л\)7лџ 1886). Сам насдов ове књиге пзгледа мало чудноват и привлачи нажњу шире читалачке публике на се. Она је произвела у целом немачком свету ш у Немачкој и у Аустрији) велику сензацију, и чак је привукла иажњу н државних власти, које су нашле да је та књига опасна по поредак друштвенп и узаптиле је, а писца њенога оптужиле судовима. Но судови су нагали, да је ту расправл.ано чисто једно гаколско питање, истипа са мало вшие једа и жестнне, али тек објективпо, и да ту нема никаква преступа. И тако је она пузптена испод суђења и данас је слободна, заједно са својпм лисцем. V почетку писац нам прича, како је проценат писменостп у Немачкој врло нлузоран, варљчв, и како фактички има млого више неписмености. Јер, зар то ви рачунате у пнсменост, кад неко може да запнше своје нме, а једва може да срекне и реч од три слова?'-' пита се писац. Па онда вели, да таких има сила, и да се онп при понису рачунају у писмене. А гато се тако брзо заборавља оно што се у гаколи учило, писац прво криви наставу нгго није нробудила саморадњу у учепика, те да своје образовање после у животу наставе, као гато то чине норвешке школе. Нарочито крнви за ово приватне гаколе, којпма је циљ само да згрћу новац од родитеља, а којих у Немачкој има млого. Нарочито женско васпитање по њима састоји се једино у томе. да с-е само бљеигги н парадира пред светом, без и каква, сгварна знања. Прелазећн на државне гаколе писац налази највеће зло у томе, гато је надзор нада гаколама већином предат евештеницима, који о Педагогији немају ни појма. Један је питао ученике I разреда (основне гаколе): „каку пстину за утеху своју ми можемо известп пз тога што је Христос васкрсао ?" Други је питао: „кака је разлика између слога >д и Исћ?" Трећи је пптао за друго лице сингулариса од

1 ,Ји4го<1исНоп а 1а всЈепее 80С1а1е, раг Негћег! Зрепсег. (ВШПо^ћес^иеЈ 8С1епНГЦие 1п1егпа4шпа1е). Ово је као приправа или увод у главно делопишчево РппсГрм <1- Зос!о1оЈ1е, које је изишло у две велике евеске .