Otadžbina

650

КЊПЖЕВНИ ИРЕГЛЕД

нлусквамперфектума глагола игратп п за аблатив од речи дечак. II кад сирота деца тако лаке сгвари ие зкају, надзорник пита онда учитеља зашто му деца ништа не знају. II сиромах учитељ, хгео не хтео, мора и таке ствари да предаје. У једној школи у Шдезвигу затражио је надзорник од учитеља да пита о логаритмима. Учитељ је одговорио, да то није предавао. Попа онда навали још више на њега да ппта баш то, корећи га нгго није о томе предавао. Учитељ онда одговори да то није законом прописано. Попа остаје при своме. Учитељ га најпосле пита: шта мнслн он под логаритмпма? Надзорник вели: ,.Иа, то 0,5 и тако даље; како га ви зовете !". . Шта је осгало учител>у у овакој прилици? Ништа друго но да трпп. Алн то је још млого мање зло од овога друша. Пошто су надзорннци људи који не разумеју правп прпродни развитак дечији. то они воле више даље, сувонарније, теже ствари, па се ономе којп је ово давао диве: ..ала је овај далеко отишао сдецом!" и такога увек препоручују. Учитељи онда прескачу читав низ рада у правслноме р;| звитку дечијем, на хитају онамо горе, оним самим сувопарностпма, те га ремете и граде од деце жалосне стармале. (Јвакав неподесан систем надзора школскога наводи и учитеље на лукавство и преваре. Путкамер (министар просвете у Немачкој) изразио се једном приликом веома рђаво о моралној странн немачких учитеља, имајућп на уму само то, како се они домишљоју на најразлнчније начине да угоде надзорннцпма, да их преваре'). Писаи навот;н »ише ири.мбра како наставници задају најтеже задатке. о стварпма, о којима деца ни појма немају, па им их чесго самн и издиктирају, само да надзорннк добије уверења да он ради и да деца млого уче. Нзмеђ осталих задатака има један о „спиусу" и „косинусу", п то у женској школи. А прости родитељи се диве: 1 Да од енстема ррвизије одивта вависи у млогоме каки Ке да буде рад у школи, е10 једнога иримера и из нашега живота. Нретпроиме године дам ја једноме учител.у 3. После евршенога испита ,ја му кажем: — Госиодине, најбол.и вам је усиех из Граматике. Откуд то'? — Отуда, што смо ми били најпре чули да Ке да до1)в г. Ломчн.то Иванић, на сам децу тако био спремио ИЗ Срнског је.чика да мн не би Фа,лило „иет." Иоеле се чу, да ће да дође г. Живојнн Симић, те ти ја нзново ударих у „Граматичице"... А оно најпосле нзиђе, да дођете ви. Е, веК онда јч било доцкан. Ама, да сам знао, ја бих све зидове окигио „СрпчиКима", па би ви мени дали макар „четворку"!... (Онда сам ја урсђивао дечији лист „Српче."