Otadžbina
КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД
„0. брато, шта вам ова деца данас но уче! За млого што шга ми ииемо ни чуди. Она знају све".... А иоеле некодико година — не знају ништа од свегд тога. Зар су на пример ово задаци за основну шкоду да их решавају сама деиа: ..Пара као нокретач цивилизације", г Каиитад и рад- итд? „Деца седе, тупа и заморена, и пишу механички, та је река дугачка толико, а та тодико; да у тој нровинцији пма толико становника на тодико квадратних миља, дакле на једну миљу долазн 731; да се Африка протеже од 35° јужне ширине до 37" северне, и од 0 до 70' источке дужине; да се највиши врх Пиренеја зове Пик Нету и да је висок 3404 метра итд. итд. То се носле учи код куће на памет, и то ми је Географпја. И место Хдшалаја и његових граиитних стена и силних глечера дете зампшља штамиарска слова Х-н-м-а-л-а-ј. како су поређана једно поред другога." Но понајгоре сгоји с Псторијом, и среКа јо. вели писац, што је деца не разумеју п не памте, јер би ипаче више утицада на њнх деморадишући их. Ствари се у њој тако иресга вљају, да си ти и твој народ увек у нраву а други да неиају право; највећа недела и прљавштике појединих вдадара штеде се , јер су они „наши"; а о туђини прнчају се највећа безумља с ватром и жучи. Мисди се, да се тпм „пробуди љубав ка отацбини." Од праве, истннске прошдице, на којој бн се видеда и разумела садашњица, нема у њој ни помена. Учи се о животу појединих владалаца и њиним раговима, а народ се помиње само у то.шко, у колико им је он потребан да из њега рекрутују војску себи. А највећи идеал што се у њој износи јесге: да сваки згуби нгго вшпе непријатеља. На -кратко и овде, као и код Географије важн начело: што више пмена и бројева, а што мање духа н уиуга за самоегално раздшшљање. Ни по другим струкама није боље. У Граматици се место језика уче „спрезања -1 н „склањања"; у Јестаственици се учп из чега су чак и црви састављени, а своје рођено тело се не нознаје кодико ваља, уче се законн о преламању светлостн а не знају се ни најобичније болести очње, откуд долазе н како се чува од њих итд. У Гачуници се дође до извлачења кубнога корена, а не могу два двоцифреиа броја да се помпоже у глави. А овака знања прво, падају тешко деци, гј она школу н учење сматрају као неки терет а друго, у колико п разумеју, она овакпм знањем постају надута и уображена. „Али врхунац обмана васппгннх постојп у гимназијама, и то у грешном начпну предавања, где се старим мртвпм језицпма жр-