Otadžbina

658

КЊИЖЕШШ пгсглкд

Кад расте број школа, не можемо изводити, да тиме пада навд иаставе, ако хоћемо да стојимо с логиком надоброј нозе — него ваља рећи. кад расте број разреда у школи, код исте наставне снаге. Порасли број школа вма своју наравну последицу, а та је : разређење ђака и прибављање нових наставника. и тада се не може рећи, да је то „највеће зло" у настави. нити је потреба да човек „има посла са школом" те да увиди, да то не стоји. Како се писац „одговора" спотиче о логику, показаће још овај пример. По њему било је год. 1881 у Србији 630 школа са са 39.665 ђака, а у год. 1885. 544 школе са 47.824 ђака. На то г. К. узвикује патетично: „запушено 86 источника писменос-ти!'- У тим (544) школама, било је 948 наставника, дакле скоро по 2 на школу. Како онда могу бити 88 ђака на једну школу , кад су у њојзи по 2 наставника?' Мало час видели смо. како у пораслом броју школа види „највеће зло"; овде га види опет у оим.шм броју школа. Шта стоји од овога двогаУ Увећањем разреда „снижен је нивб наставе" — јер број учитеља постаје релативно мањи. Кад узмемо да је то логично, онда стоји обратно, да опадањем школа бива број учитеља релативно ве]1П, као што се види из самих бројева г. К-евих, и онда мора бити уздигнут нивб наставе —- следује: да ваља -Јатварати школе, да би се настава ,\игла на што виши ниво.... Видп се да је нисац „одговора" човек „који сашколомима носла." Најпре је узео наставнике у сразмери према броју ђака, па је доказао једно зло; за тим је узео школе према броју ђака, па је доказао друго зло, али што је „највеће зло" у овој мешавпни зала, то је, да његови бројеви ни сад нису тачни, јер је на крају 1885 године, било скоро 100 школа више, а 800 ђака мање 1 ). Ми који немамо посла са школом , потражићемо утехе зарад тога г. К—евога „зла" у нагађању, да је тај већи број у вишим разредима морао понићи из ирвог разреда, и да ако расте е разредом значп, да ђаци одиста сврше наставу, коју су отночели, што се не опажа у наставним бројевнма свију народа. У нас се млађа деца задржавају код куће из узрока, које ће г. К. као надзорник познавати: у других се народа старија ^еца узимљу из школе из других узрока, које би писац „Стања пндустрије" требао да аознаје; питање је овде: шта је боље по наетаву? А то бар није тешко погодити, на имао н „човек са шкодом посла" или не. Погнуо сам главу, кад је писац „одговора" дао белешку нрактично-лекарском знању моме, признав његову спрему и надлежност за

') Стат. белешке IV. етр. 19