Otadžbina
КЊИЖЕВНН ПРЕГЛЕД
659
гај иосао, — алн и ако ми светује да „ћутим", кад је реч о школи, покушаћу да номерим његово надзорничко самоноуздање нримедбом, да је невешто бранио наставу, за коју се „тражи" његов надзорнички рад, кад је у иростој мљачкој куИи, која се, вероватно зарад рђаве економије њеног газде, продаје на лицитацији, бранио школу. Као надзорнику мора му бити познато, да по селима газде ■од уплнва, радо дају своје празне куће за школе под кирију. Кад •случајно такав газда посрне и његово непокретно имање дође на продају — треба ли ту кућу његову. где је смештена школа, нзузети од ње? Ово је питање, које би г. К. као правник верововатно бол>е умео да решн пошто га је решио као „тражени надзорннк." Место да се радује, што је том ПЈ )одајом смањен један, како он вели „извор за тровање деце к , њему је у „грчини" прече, да тим каже, како се у Румелији подижу школе, а у Србији продајт на лицнтацији, и одиста то је изрекао — Ег вргасћ с!аз ^гозве \Уог4 декввеп ■аив! Па још мисли да ћу прогласити ту продају као „•мзу/зе/.е" не ни дао Бог! ја овпм изјављујем јавно, да је то правило у Ср•бији, као и у целом свету. Што „тражени" надзорник не помиње оне ку})в у нагаим селима које се као и оне у Румелији, из далека одликују својом „јасном белоћом од осталих кровињара" —- то не бива за то, што нх није видео, него што мисли, да није „поштено" рећн „народу" истину, да су те ктће — опгатинске механе а не школе. Те бп зграде могле бити школе, кад би надзорници, разјаснили му разлику између школе која даје и механе, која узимље оно, што човека чнни внђеннм и имућним. Како ове- простране зграде ннсу постале нницијативом п помоћу власти, било бн уједно решено н питање о потребн суделовања власти у нодизању здравпх сеоских школа. Па кад надзорник један налази аналогнју између приватне куће и гаколеке зграде, ко ће му жив замерити, што је не налазн између Масауе н Сливнпце ?! Али му свако може замерити, што у „грчини" својој заборав.л.а да образложи, за што је пориче. Зар у Жасау-и није било „стручно образованих војника", као и на Сливници ? Зар они тамо нису били еузбијени као и овн овде просто надмоћном снагом нротивниковом ? Па нашто онда те „грчине" у навођењу разлика између Масауе и Сливнице, и чпме је у „одговорима" доказана та разлика? Ево чиме: Сливница је била пред нашим очима; њима мора.чо веровати — следује, да не морамо веровати у аналогију њену с Масау-ом, која није била иред нашим очима.... Шта вреди што „страни стручњаци" говоре о њојзи, кад |е г. К. гледао својим очима ? „ Дрскост је ако није што и горе" 43*