Otadžbina

108

ДРЖАВО-ПРАВНИ ОДНОСИ

шење, да ]е бивши Краљ постао обичан грађанин, да не спада у Краљевски дом, да се на њега не односи чл. 22. устава; а ако њега ко увреди, нека поднесе тужбу и прилепи 10 дин. та ксе ! Кад прочитамо земаљски устав, наћи ћемо у чл. 40. да је у Србији само Краљева личност неприкосновена. То је тако и право, јер он је у држави једини суверен. Но неприкосновеност владајућега Краља по уставу узима се у најширехМ смислу те речи, а онај који не би хтео поштовати овај пропис устава, огрешиће се о прописе § § 91. а. 91. б. и 91. е. крив. закона. Но осим ове неприкосновености у најширем смислу, стоји у уставу призната још једна врста неприкосновености, која је сведена на врло малени круг, али који ипак заштићује чланове Краљевскога дома Та неприкосновеност у најужем тако рећи у одређеном обиму, изречена је у чл. 22. земаљског устава. У овом члану уставотворац не допушта, да се путем штампе нападају и вређају чланови Краљевскога дома и одмах у то.м истом чланку изрекао је и казну за оног, који би учинио противно овом уставном наређењу, а то је конФискација листа. Оваку скучену неприкосновеност ужива по земаљском уставу и бив. Краљ Милан, јер га је уставотворац само у толико узео у заштиту, остављајући оно остало законодавцу. Но у оно време, када су донесене измене § 91. а. 6 в. кривич. закона (24. октобра 1870 год). српски се Краљевски (тада Књажевски) дом састојао из врло маленог броја чланова, па се није ни помишљало, на какве ће се незгоде наићи, ако се број чланова Краљевског Дома повећа, за то се у тим параграФима узимају под законску заштиту само Краљ, Краљица и нрестолонаследник. Није се помишљало колико ће неприлике изазвати случај, ако владајући Краљ, осим престолонаследника буде имао још деце, гха та деца буду изложена опасности, да их неко из ма каквих разлога вређа, а за увреде да им судови досуђују правду само тако, ако се Краљев-