Otadžbina

ТАКО МОЈЕ ЛИЦЕ БЛЕДИ

121

тилде, да ће се наше привремено састављање на земљи овековечити и на небу. — А мени је Оче Небески, прихвати Гастон, у дан мог венчања у цркви св. Мадлене, један владика. разумите ме добро, — не поп, него владика — обећао то исто! — Та ствар постаје веома замршена , ирошапта Бог отац, веома замршена. Моји представници на земљи раде по каткад врло олако!..., ви, госпођо, ви ништа не говорите? Говорите, на вас је ред да ту ствар решите. — Ако би сте били безгранично добри , Господе, рече Јованка, допустите ми да узмем Серикура; ено га тамо лево у оном облачку, намигује 5ш има већ четврт часа. Окренем се и заиста спазим Серикура где лево у једном облачку изражава своје осећаје на најгалантнији и најјаснији начин. Још један пријатељ, Серикур! та дивна жена беше, као што вам већ рекох. иозвана да вечно усрећава моје пријатеље, и на овом и на оном свету. — За што то одма не рекосте ? прпмети Бог Отац. Сад већ знамо на чему смо. Узмите Серикура. Мени је стало само до тога да ви будете блажени у рају, јер сте били добра хришћанка. У том тренутку скочим иза сна. Тако ми се учиннло, као да сам заиста чуо те речи Бога Оца. Превела с француекога

ТАКО МОЈЕ ЛИЦЕ БЛЕДИ....

Тужан, блеђан, невесео, Цвет преда мном сада стоји, Који си ми јуче дала Са пребелих груди своји.

Он за тобом вене сада,, Он за тобом само жуди Бледи цветак, нежни цветак Оа пребелих твојих груди.