Otadžbina

АНА КАРЕЊИНА

123

је стању коњ дошао, нити у какоме се сада налази. Тек што је сишао с кола, а његов грум, који га је издалека нознао, изазва тренера. Мршави Внглез, у високим чизмама и кратком капутићу, са неколико длака само испод браде, изађе Вронскоме у сусрет. •"— Но како Фру-фру ? уипта га Вронски енглески — А11 81г — све је исправпо господине — негде из сред грла проговори глас Енглсза. §— Боље је да не улазите, додаде он, подижући гаешир. — Коњ је узнемирен, боље не ндите, то дражи коња. — Не, морам да уђем. Баш ми се оће да га видим. — Ајдмо, рече Енглез мрштећи се истим гласом, не отварајући уста и, млатајућим лактовима, пође напред својим млитавим ходом. Они уђоше уавлијицу пред шталом. Дежурни, у чистој блузи, кицош-младић са метлом у руци, изађе им на сусрет, а затим пође за њима. У штали је било пет коња у боксовима и Вронски је знао, да је морао бити данас доведен и да је ту његов главни супарник, риђи Михатинов Гладијатор. Више но и свог коња, волео би Вронски да види Гладијатора, кога он није видео; но Вронски је знао, да по законима ловачким не само да није у реду да га види, но чак да о њему и распитује. У то време кад је он ишао по ходнику, дечко отвори врата на другом боксу лево и Вронски опази крупног риђег коња са белим ногама. Он је знао да је то био Гладијатор, али са осећајем човека. који окреће главу од туђсг отвореног писма, Вронски се обрну и приђе боку, где је с-тојао Фру-Фру. — Овде је коњ Ма-к.... Мак.... никад ие могу да изговорим то име, рече Еиглез преко рамена, пружајући кажипрст са прљавим ноктом, на бокс Гладијаторов. — Махотиеа? Да, то је мој један озбиљни сунарник. — Да ви на њему јашите, ја бих се за вас кладио. — Фру-Фру је нервознији, а он је јачи, рече Вропски, смешећи со на похвалу свога јахаља. — На препонама све зависи од јахања и од р1иск'а рече Енглез. Р1иск, т.ј. енергије и одважности Вронски не само да је осећао у себи довољно, но што је јошт много важннје, био је тврдо уверен, да ни код кога на свету није могло бити више тога р1иск, но што га је он имао. — А ви сигурно знате, да није требало великог знојења. — Не треба, одговори Енглез. — Него, молим вас, немојте јако говорити. Коњ се узнемирује, додаде он климајући главом у правцу затвореног бокса, пред којим су стајали и у коме се чуо топот коњских ногу.