Otadžbina

13«

ГОРЊИ ДОМ СРБИЈЕ

љихови ту, нека се они споразуму и кажу, како они мисле да се устав изради. Г. Никола, Круиежевић је за ужи одбор, у који предлаже да уђу Њ. В. Краљ, сва три потпредседника и од сваке нартије по два члана. Г. Стојан Бошковић, претпостављајући да има већ спремљен нацрт устава. изражава се за ужи одбор, јер ако тог нацрта нема, и ако тај одбор буде израђивао цео нацрт устава, онда ће то дуго трајати. Наводећи како је било у лањском одбору, скреће пажњу на то, како има врло важних уставних питања, у којима се политичке партије не слажу, и држи, да би практично било, да се одмах у почетку овога рада, одреде неколике седнице за ванша питања као што су: о једноставном или двоставном представииштву, о посредним или непосредним изборима, о јавном или тајном гласању. Кад се та питања у пуном одбору претресу. онда да се предаду ужем одбору на израду; он је дакле за трећи начин рада. Г. Пера. Тодоровић слаже се са г. Бошковићем но додаје, да се формулисана. иитања изнесу овде на претрес, а за основу да се узме рад лањског уставног одбора. Г. Аксентије Ковичевић налази да би то дуго трајало, него да се одмах бира ужи одбор. Г. Тодор Туцаковић. предлаже да се нађе нацрт пређашњег одбора, па тај нацрт сваки шеФ партије да однесе у свој клуб, тамо да се споразуму, па онда да се изнесе мишљење нред цео одбор, те да се види шта се хоће у партијама. Г. Милан Кујунџић мисли да је главно питање о дневном реду, јер ако се не зна о чему ће се говорити, онда је тешко доћи до циља. С тога предлаже да или само председништво, или са још неколико људи «од поверења'', састави ужи одбор, који би дао дневни ред, и овај члановима у напред саопштио, те да се зна о чему ће се у одбору дебатовати.