Otadžbina

156 књиже В ии преглед • • с '■ л -л V ? ' • " . V" Антихрист мрачни води. А ропство "И' невоље, Које Босанце стежу отудк ^ЈолЈ&е«.-• фтр;. 35) али према свему оном што је напре^д речено о значају православне вере „цркве Византове", за политичку самосталност српску, дакле и Босне као српске покрајине, не слаже се што се побуњени патарени истичу у овој трагедији као поборници те (националне) самосталности. кад знамо да су јој онп најмање годили. Из тога се уједно виДи колико имају смисла и ове речи, које је изговорио главни јунак ове трагеди.је, .Бубен: »Чуј Бане, ти си данас сломио снагу моју Ал Босна заробљена имаде јоште Срба« (стр. 133). Очевидна је дакле грешка основне замисли пишчеве, да су се патарени борили »и за слободу" националну. А тако погрешити може само онај, који не зна историје ; са таким лак незнањем не би требало да изађе пред ио.те критичнију публику онај , који хоће д& пише историјски драмат. Али то зло нлје остало местимично: оно је за собом повукло и све остало што је слабо .и рђаво у овој трагедији; управо огусало је цео овај драматски организам. Поеајпре упада у очи слабо мотивисана радња. Јер: како и може потицати нешто као последица из онога, што није било, или — још горе — што се ие зна како је било ; ? Хоће да нам се прикажу занесени секташи, одушевљени за борбу против католика и Угарске, али у целој трагедији нема ни једнога тренутка, у којем би патарен изнео све и најунутарњије осећаје своје; а с друге стране опет видимо да пм се нешто трпа у душу. што знамо из историје да нису имали у души својој. А то је зло за собом повукло опет друго. које се тиче композиције ове трагедије: да се заплет у њој решава као <1еиз ех тасћша. Ну да бих доказао ове и све остале мане , а да бих био правичан према г. писцу, истичући што мислим да је у њој доиста добро у кратко ћу казати садржину и критички прегледати израду ове трагедије. Папа, у сагласју и уз припомоћ угарског краља, као суверена Босне (бар тако изгледа по овој трагедији), наређује да се из те земље истреби патаренска јерес. То пак имао је непосредно да изврши боеански бан Егидије, који опет предаје водотво у овој крстоносној војни „маченосцу" Роланду, храбром и племенитом витезу. Роланд је јоште пре годину дана смртно заљубљен у Егиди-