Otadžbina

158

КЊИЖЕВНИ ИРЕГЛЕД

у тренутку, кад је Љубеп хтео с њом да се опрости ц да иде својем »богумилском 11 друштву, којему је био вођ. — Чудновато је само, како се за тако опаену, а не баш ни незнатну личност, као што је Љубен (нотомак Ниносављев, претенденат на престо), на банову двору ништа није знало, него су га шта више пустили да по вољи у дворском врту скива заверу са завереницама, „богумилима 8 , про тив бана и његове којске и да ашикује с његовом кћерју. — Том •се приликом и Јелена исказ;је у ком је тренутку заволела Љубена: Љубен И ти ме збиља љубиш ? Јелена Зар и то питаш драги ? Без тебе све је пусто ! Још оног часа, кад спасена из понора Отворих очи своје и видех спаситеља, У срцу захвалноме осетих чудне сласти, То беше љубав мила 1 , што дивном слашћу поји ! Од тада, као сепка, за тобом следим драги ! — стр. 68. Али тој се љубави истичу нееавладљиве преионе, као Ромеју и Јулији, ајош сличније као Радиши и Кринци у Јакшићевој приповеци „Оин седога Гамзе:® он је „богумил", а она, такб рећи, затуцана католичкиња, кћи бана Егидија, највећега иоборника католичанства у Босни, васиитана најстрожије у тој вери. Само не можемо заборавити, а добро би било да није ни г. гшсац, како је она пред полазак у лов и у лову терала шалу са својим »духовним оцем (с , Фра -Антуном. Бити одан нечему, а недовољно поштовати онога, ко нас је у том (још кад је то вера) утврдио и ко се сматра да је носилац тога — да ли се то слаже ? И Јелена дакле : или није могла бити онако ревносна католичкиња, као што ћемо је видети одмах приказану, или је према својему духовнику — учитељу морала показивати више поштовања, но што смо видели у I чину*). — А кад је дознала из његових (Љубенових) речи да је он„б6гумил», пренерази се и „загушено цикне", тако да је пренуо Фра -Антун, који пијан неопажен, у врту дремаше и све лепо чу, па, доцниЈе ћемо видети, исто тако и доетавп где треба како се Љубен с Младеном и Драготом дого') Може ли бити и немиле љубави. 2 ) У осталом тако ионашање према овом учитељу више приличи каквој модерној госиођици, но средњевековној »владичици*.