Otadžbina

ВЕРИДБА НА. ТАЛАСИМА

175

— Госпођа Агнија, господин Милан. Обоје се поклони равнодушном љубазношћу. Милан је био и сувише заиесен и опијен чаробном сликом девојака и младих госпођа , што излажаху из дворане, огрћући се снежно белим балским ћурчетима. а да бп могао у оном часу поклонити искључиву пажњу својој новој познаници. У осталом, његов се друг побринуо, да му ту дужност олакша, понудивши се младој госпођи, да је испрати са Миланом до стана, и упустивши се с њом на путу у поверљив разговор. Из Миланових очију не бејаше још ишчезла светла и дивна слика балски одевених леиотица, а већ стигоше пред њену кућу и растадоше се од ње. Тада Милан тек запита: — Ко ти је то? Шта му је Драгомир тада одговорио, није Милан до словце запамтио, доста то. да су се тек после поноћи растали. Упутивши се свом стану, Милан је упињао сву моћ своје уобразиље , да прикупи црте лица своје нове нознаннце. Али све узалуд. Најзад стиже кући, и како га мисао о госпођи Агнији још упорно гоњаше, узе један произвол^ан облик, па тек што је прилегао, започе игра маријонета његовог сећања. Представа је била модерна и врло занимлзива: први чин збива се негде у Далмацији. Лнца: богата госпођа; девојче од 16 година, са очима као две ките поменка, а косом као свитање зоре на приморју, њена кћи; један Француски барон; један нољски грпф; један Енглез; један талијански маркиз и један аусгријски хусарски капетан. Радња: девојче безазленом сујетом говори узастопце пет разних језика и наводи мисли из урнека тих пет књижевности. Сви су до ушију у њу заљубљени. Енглез нјоси свечано њену руку и бива одбијен. Други чин. Место, у вароши Б. Лица: један пропали индустријалац на умору ; његова свирепа и лакомна жена; девојче од 17 година. њихова кћи ; један иросилац Радња: