Otadžbina

176

ВЕРПДБЛ НА ТАЛАСИМА.

жалост и очајање, свадба под морањем и смрт пропалог индустријалца. Трећи чин. збива се у истом месту. Лица: муж, коцкар ; жена.... Радња: обичан догађај, али препун оних бурних еФеката, који неком страховитом Фаталношћу, размождавају слабу жену у њепој борби између два грдна жрвња: неба и земље, између поноса и слабости.,.. Прође пола године дана , а Милан ретко среташе госпођу Агнију. Друга, лака познанства, која истржу млада човека из колосека чедности и подгризају му веру у бајну чистоту, племенито одгајене жене, учинише, те се он клонио, ове несрећне, честите женице. Но његов пријател., који му је оне ноћи говорио о њој дубоким поштовањем, преобразио се од једном и поче му сваком приликом говорити о госпођи Агнији, неком јетком двосмисленошћу. Он му није знао казати ништа поуздано и крио се обичпо ггод изговором , да свет тако о њој говори. Да је Милан тада мало озбиљније промерио његове речи. увидео би одмах, да се под њима крије увређена сујета. Али у место тога, стаде он премишљати, како би се могао користити њеним слабостима. И небо је казнило његову грешну жељу. Ушавши лакомислено да оскврни храм чисте љубави, сагорео је сам у њеном пламену..,. Госпођа Агнија имала је ранплачку нарав. Она се већ враћала са пијаце у пратњи слушкиње, са пуном котарицом свежег поврћа, воћа и цвећа, кад се радње тек отвараху. Њен пут бејаше увек исти." Као јастреб, који облећући у јако размакнутим круговима, обвијаше голубова гнезда. тако је и Милан бацио мреже своје паклене страсти, да заведе ову жену. На путу, који вођаше пијаци , бејаше једна каФана, у коју долажаху на доручак махом нижи чиновници евију струка. Милан поче, против свог обичаја, похађати ову