Otadžbina

ВЕРИДБА. НА ТАЛАСИМА

177

каФану и устајати врло рано. Ова промена имала је не само повољне здравствене последице, него је почела поступно утишавати бурност његових страсти п развијати романтичку моћ његове душе. Кад је Милан први пут поздравио госпођу Агнију ,са свог места крај каФанског прозора, била је она нешто непријатно изненађена, као да јој се јавило неко непознато, наметљиво лице. После тога, прихватала је његов поздрав сестринском љубазношћу. Месец дана истрајао је Милан тако. При крају месеца, сакри се једном, кад је она пролазила, и из прикрајка спазио је, да је г-ђа Агнија била изненађена и растужена, што га није угледала на обичном месту. Кад се враћала с пијаце, Милан се посади на своје место и јавивпш јој се, примети, да је она нагло иоруменила и чисто зловољнамимо прозора пролази. И, било да је навада ове детињасте свирепе игре, било, да се у њему пробудила свест о крајњој покварености његових смерова, Милан се повуче и не појави се више у овој каФани. Али ма колико се сад трудио да избије из главе ову жену и да избегне сваки састанак с њом, ипак га је нека неодољива жеља вукла, да јој се приближи. Пошто је дуго сузбијао ову жељу, он се одважи да се састане с Агнијом.

Лепог септембарског дана, кад сунце прикуиљаше своје жарке зраке, да отпочине, укрца се један млад путник у месну лађу вароши Б. Лађа је пловила нечујно дуж обале варошког предграђа и варошки тороњи, обесно искићене куле, скромне црквице предграђа и дрвеће крај обале, бегаху хитро назад од лађе, а свет на њеном крову као и да не примећаваше ово чудновато бегство. Ведро и задовољно ћеретајући , удисаше он чист и благи поветарац на води, који је многим лепотицама мрсио витице, да им још више уздигне чар младих, успламтелих обрашчића. Међу њима сеђаше на разапетој сто-

ОТАЏБИНА КЊ. XXVI св. 102

12