Otadžbina

ВЕРИДБА НА ТАЛАОИМА

* * * Прође више недеља и свет је почео да заборавља ову домаћу драму, која га је првих дана необично занимала. Агнија је јуначки обавила све своје дужности према мртвом мужу, и кад је и последња дужност била извршена, сломи се њено усиљавање и до несвести малаксала затвори се у своје собе и осим Стане, није никог пуштала к себи. Милан је за све то време био као добар, невидљиви дух око ње. Од Стане је сазнавао за све потребе и кораке, које ваља чинити и поштујући Агнијину самоћу. умео је он наћи и нута и начина да све уради, а да то ником не иадне у очи. Тако прођоше више месеци и наступи дубока јесен, а он се никако још не беше састао са Агнијом. Дотле је и могао да се стрпи, у толико пре, што му је жнва преписка са родбином, којој је саопштио своју намеру да се жени, одузимала много премена, и давала прилике да добро размисли о свом кораку и да испита своје срце. Али кад је природа подивљала, и ветрови помамили и почели таманити и заошијавати као сламу, пожутели украс вртова, пољана и шума, а небо се натмурило сивом оловном поњавом, инокоштво постаде му несносно, и он се одважи, да умоли Агнију за један састанак. Још истог дана, кад јој је писао, стиже му одговор, да ће она с пријатељицом ићи на предавање ђенијалног руског сликара Верешчагина, ида ће јој мило бити, дагатамо види. Ретко се кад у вароши Б. скупило толико отменог и интелигентног света у једној дворани. Најозбиљнији државници и политичари, ђенерали свију родова оружја, капацитети свију научних грана и вештаци светског гласа похиташе на ово предавање, као да ће да присуствују каквом значајном историјском чину, Да су и лепе и отмене жене биле заступљене у великом броју није