Otadžbina

ОКРУЖНЕ, СРЕСКЕ И ОПШТИН. ФИНАНСИЈЕ 205 Сви дојакошњи закони су веома непотпунн у погледу на задуживање ошлтина. Они само укратко прописују, да је општина власна да се може зад\житп п да је за то гштребно одобрење више власти. Нс одређује се нп интерес, ни начин отплате, ни јемство за отплаћивање, ни обавезно сгављање годишњине од зајма у буцет. Овакве одредбе су можда биле дојако и излишне, јер су се одиста општине ретко користиле правом, које им је закон неограничено дао. Друкчије ће пак ствар стајати ако отпочну општине следовати примеру, који ће им Београд ускоро дати. Општинског дуговања има у главноме две врсте: или је зајам узст од Управе Фондова, или од приватних лица, исто тако је двојако и јемство, које се пружа зајмодавцу: оно је хипотекарно или лично; ово последње у велико превлађује, ма да се скоро сви зајмови узимају зарад подизања грађевина. Чудновата ова противност долази отуда, што су без мало сви општ. зајмови учињени ради грађс-ња школа и цркава, дакле непокретности којс су ех(;га соттегсшт. Општ. дугови рекосмо, да су још врло малени у нас. Збиља, кад упоредимо општинску готовину од блмзу 6 милијуна са 1,372.611 дин. што општине дугују Управи Фондова и 522.564 дин., што дугују приватним, видимо да не само што нема пасиве, него још претиче чисте готовине на 3,81)0.000 динара. Овако незнатна сума дуговања долази поглавито отуда, што ни.једна општина није узела Јоште зајам за каква већа предузећа, као што су водоводи, канали, вештачко осветљење и т. сл., а на. другом месту што су дугови у стварп већи, само нх статистичар не може да прибере, а то с тога што се с једне стране многи зајмови отплаћују прирезом, у веома кратким роковима — у три или четири полгођа, а с друге стране што се рачуни о дуговпма школских и црквених општина воде одвојено, јер се ретко кад поклапају ове општине с иолитичким, на рочито од доба самовољпог груиисања општинског. Највећма су задужене, код Управе Фондова, општине у окрузима: јагодинском и ћупријском, за тим у београдском, смедеревском и ужичком ; а најмање оне у окрузима: рудничком, крагујевачком и у новим крајевима. Ово исто вреди, с мало изузетка, и за задужење код приватних, сем окр. пожаревачког, који дугује 221.651 дин. приватним, а само 99.558 дпн. Управи Фондова. Од вароши има највише дуга Пожаревац и то 231.936 дин., за тим Београд 136.939, Смедерево 96.383, Јагодина и Ужице око 80.000 динара. остагс вароши имају постепено све мање и мање дуга, докле не остану на послетку без нкаквог дуга ове вароши: Неготин, Крагујевдц, Крушевац, Г. Милановац и Ћуприја.