Otadžbina

КРИВИЧНА ДЕ.1А

назвао неморалном, нашао лажне сведоке, који би то потврдили и тако не би ничија част била осигурана. Погрешност овог назора доказаћемо пре свега околношћу, да ће врло ретко ко тврдити за честиту женскињу да је неморална, а нарочито ће му тешко бити доказпвање свог лажног навода. Разлог, као да ће се налажењем лажних сведока излагати великој опасности ча^т нечија, ако се и прн увредама допусти доказивање свима допуштеним средствнма, такође је ништаван, јер се по тој логици не би могло ништа доказивати, пошто се и при клеветању могу наћи лажни сведоци, који ће потврдити оно, што је опадач изнео. Са таког становишта не сме се расуђивати о овој ствари. Тужба за повреду части ма које врсте, увек се извиђа и казни по приватној тужби. Власт се дакле не може по својој вољи упуштати у оцењивање и извиђање овог кривичног дела. Ако увређени налази, да вређајућа радња не каља његову част, или ако неће да тражи задово.љења, онда је право да учинилац не буде ни кажњен; јер нико други сем увређеног није иадлежан да дело оцењује. Законодавци се сви држе овог начела, само по неки ово право ограничавају у толико, што признају приватном тужиоцу право да одустаје од поведеног спора, докле год пресуда није постала извршна. Правилније је од овога гледиште оних законодаваца, који ниуколико не ограничавају ово право приватног тужиоца. Тог се гледишта придржава и наш законодавац. Он наређује у I 216. нашег кривичног закопа: „Власт ће дотична како за повреду части, тако и за лажно обвињавање или опадање предузимати иследовање: 1. На тужбу самог увређеног лица; но отац може тужити за своје непунолетно дете, муж за своју жену, а тутор за своју пупилу; 2. Ако је увређено лице тужбу подигло н умрло, или су му друге какве препоне на путу стајале, те није тужбу нодигло, онда могу после његове смртп парницу продужити или нову тужбу подигнути негови по крви сродни: претци, потомци, браћа и сестре, а и његов супруг. Тужилац може у свако доба од тужбе одустати, па. и само извршење пресуде задржати 11 У науци признаје се и при повредама части тако звана реторзија и за њу важе иста правила као и код реторзије при повредама тела. Њу су законодавци уврстили у око.шост, која може да поништи кажњивост. Реторзију усвојио је и наш законодавац. Он у 215. кр. з. прописује: